Search

Ljajić na RTS-u o izbornom procesu i neradnoj nedelji

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaže za RTS da bi smanjenje izbornog cenzusa na tri posto doprinijelo uozbiljavanju, jer bi svaka stranka vodila računa o kandidatima koje će predložiti. Vladajuća koalicija je pokazala da nam je stalo da dođe do vraćanja povjerenja u izborni proces i to je ono što je Srbiji preko potrebno, naglašava Ljajić.

Rasim Ljajić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, naveo da je očekivao da tema smanjenja cenzusa bude jedna od glavnih tema tokom dijaloga vlasti i opozicije.

Gostovanje Rasima Ljajića u Dnevniku RTS-a

“Sigurno da ovo jeste bazična tema da ne bi svake godine, svakog izbornog ciklusa razgovarali o tome da li je izborni zakon dobar ili loš, da li odgovara vlasti ili opoziciji”, kaže Ljajić.

Podsjetio je da je još 2013. godine predložio model izbornog zakona koji je predviđao stepenasti izborni cenzus – tri odsto cenzus za samostalni nastup na izborima, pet odsto za dvočlane koalicije i sedam odsto za višečlane koalicije.

“To bi doprinelo ukrupnjavanju političke scene i na kraju krajeva to bi vjerujemo doprinelo uozbiljavanju da svaka stranka vodi računa o kandidatima koje će predložiti”, rekao je Ljajić.

Na pitanje vjeruje li da bi smanjenje cenzusa moglo da opredjeli više manjih političkih stranaka da izađe na izbore, Ljajić kaže da ne zna da li bi ih opredjelilo, ali bi im sigurno odgovaralo.

“Manjim strankama odgovara manji izborni cenzus, većim strankama odgovara da taj cenzus bude što je moguće veći”, dodao je Ljajić.

Ukazao je da se situacija razlikuje od države do države – imamo zemlje EU gde je taj cenzus dva odsto, imamo i zemlje EU gde uopšte nema izbornog cenzusa nego zavisno od broja glasova se opredeljuju mandati, dok u Turskoj je recimo cenzus 10 odsto.

Kada je riječ o tome da li bi manji cenzus mogao da opredeli neke manje stranke koje su najavile bojkot izbora da ipak izađu, Ljajić kaže da će za neke manje stranke to sigurno biti motiv da izađu.

Zabrana rada nedeljom – za i protiv

Ljajić je govoreći o inicijativama za ukidanje rada nedeljom u trgovinama, rekao da postoji sijaset razloga “za” i isto toliko, ako ne i više, razloga “protiv”.

“Mi sa ovim hoćemo da otvorimo jednu debatu, jedan dijalog između svih zainteresovanih strana. Jako je pogrešno ukoliko čitavu stvar svedemo na to ‘za’ i ‘protiv’ ukidanja rada nedenjom. Da je tako jednostavno, pa i u EU bi to riješili, a nažalost još to nije riješeno”, istakao je Ljajić.

Svega osam zemlja članica EU ima zabranu rada nedeljom i to ne striktnu zabranu, negde su to ogromna ograničenja gdje apoteke, kiosci, pekare, menjačnice i pijace mogu da rade, naveo je Ljajić.

Ukazao je da se sada u Srbiji radi istraživanje i anketa sa trgovcima, potrošačima i radnicima zaposlenim u trgovinama.

“Ovde se radi o 300.000 ljudi koji rade u trgovini, trgovina donosi 10 odsto srpskog BDP-a, 15 odsto svih zaposlenih u Srbiji radi u sektoru trgovine. Mi moramo da vodimo računa sa jedne strane o tim ljudima, njihovim interesima i pravima, a sa druge strane da vodimo računa o našoj ekonomiji i privredi i da vidimo koliko će to da utiče”, rekao je ministar.

Dio trgovaca kaže da srpskoj trgovini nedostaje 5.000 radnika. “Imamo deficit radne snage i dio onih koji se zalaže za ukidanje rada nedeljom kaže da bi im to djelimično riješilo taj problem”, dodaje Ljajić.

“Mi ćemo vrlo pažljivo razmotriti, nećemo donositi nikakve populističke odluke koje bi se nekome svidele. Ovo mora da bude proizvod sveobuhvatne analize, istraživanja i struke”, zaključio je ministar.

 

Izvor RTS