Search

ŠANSE ZA BIZNIS: NAREDNE GODINE SAKUPLJAČIMA OTPADA SUBVECIJE DO 3,5 MILIJARDI DINARA

Recikleri bi naredne godine mogli da računaju na državne subvencije od ukupno tri i po milijarde dinara. Prijedlogom budžeta za sljedeću godinu resoru zaštite životne sredine predviđeno je 27 odsto više novca. Sav “višak” će biti usmjeren u budžetski fond, pa će on zapravo biti veći 45 odsto.

Srbija, baš kao i ostale zemlje svijeta, pokušava da se okrene cirkularnoj ekonomiji, čiji je princip korišćenje resursa tako da se otpad eliminiše. Ukoliko bi ovaj zaokret zaživio, samo u sektoru plastične ambalaže otvorilo bi se 2.000 novih radnih mjesta i stvorilo blizu 160 miliona evra bruto dodate vrijednosti. Ovi podaci su se čuli na konferenciji “Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena”, u organizaciji GIZ i Ministarstva zaštite životne sredine.

– Naredne godine, zahvaljujući dogovoru sa Ministarstvom finansija, imaćemo veći budžet – objašnjava ministar Trivan. – Najveće povećanje ćemo imati u podsticajima za reciklažnu industriju. Godinama recikleri, naročito oni koji se bave opasnim otpadom, mogu da prikupe više nego što rade, ali država nema sredstava da ih podrži. Ako hoćemo da se očisti država, moramo da im pomognemo. I to je pitanje cirkularne ekonomije. Prvo moramo da sakupimo otpad, pa da vidimo kako će se iskoristiti.

Srbija priprema i nova riješenja kroz Zakon o upravljanju otpadom.

– Moramo da recikliramo, razdvajamo, štedimo resurse – ističe Trivan. – Zakonom ćemo pitanje plastičnih kesa spustiti na lokalni nivo. Oni snose odgovornost za upravljanje životnom sredinom. Posvetićemo pažnju farmaceutskom otpadu. Preduzeća koja se bave otpadom, a ogreše se o propise, neće moći da ponovo dobiju dozvolu da se bave tim poslom.

OSTATKE HRANE SKORO DA NE KORISTIMO

Analize pokazuju da se u Srbiji, u sektoru plastične ambalaže, godišnje generiše 16 kilograma otpada po stanovniku. Od toga se reciklira svega 22 odsto. U EU se generiše čak 32 kilograma po stanovniku, ali se reciklira 43 odsto. Kada je riječ o otpadu hrane u Srbiji, svega jedan odsto se ponovo koristi na hranu za životinje, biogas, kompost, donacije bankama hrane.

Izvor: Novosti

Loading...