Alminu je tek 16 godina, a već je svoj gazda, evo šta je sve stekao. Sam sve stvorio i preko ne ide! Djevojka ga ostavila, kaže smrde joj ovce..
Sinja mu je omiljena ovca, ne bi je prodao ni za šta, a cijena jedne takve sad je oko 250-300 a ide i do 500 eura. Samo mu je 16, preko da ide na pamet mu ne pada, jer je već svoj gazda, a nije krio šta sve ima.
Iza njega 150 ovaca, lično njegovih, a sa “didom” je od svoje pete godine, pa sve dosad, ovcu po ovcu nabavljao.
Tako je ovčarstvo zavolio. Veli, nije ni lako, ni teško, a on je na to navikao i ne bi svoje stado nikad mijenjao ni za jedan drugi posao.
– Ne bi brate što se kaže, bilo bi mi i teško i žao sve to sada razbataliti. A isplati se i na jaganjcima i na kurbanima, kaže mladi Almin iz Bosne koji veli da u kraju nema mladih kao što je on, samo još stariji ponešto drže.
Njegov otac kod svoje kuće ima bikove i krave a ovo ovdje…
– To je njegovo, a ovo ovdje je moje, sto posto moje – kaže momčić dječijeg lica.
Šta mu kažu drugari u školi
Ide u drugi razred srednje, uči za vodoinstalatera, a šta mu kažu drugari. E, pa kažu da je bolje biti sam svoj gazda nego da radiš za drugog. U školi, ne krije, nije nešto ali ide reda radi, samo da završi. Djevojku sad nema, ali biće druga. Ostavila ga zbog ovaca…
– Imao sam curu… Ne sviđaju joj se ovce, ne pašu joj, kaže da joj smrdi…Nije joj pasovalo, i ona gas. Pogodilo me ali šta mogu, danas su sve takve, danas samo na telefon… mole Boga i gas ili vani da odu – kaže dječak dodajući da nikad ne bi išao preko jer se ovde bolje živi i da je tamo sve skuplje.
Šta bi kad bi djevojka rekla da rasproda sve ovce
– Rekao bih joj ajd ti traži drugog, mene neš’ – kaže Almin koji bi za ženu jednog dana djevojku koja voli poljoprivredu kao on i kojoj ovce ne smrde.
Sinja nema cijenu, ne bi je prodao ni za šta
Sinja mu je najomiljenija ovca, ona nema cijenu i ne bi je prodao. Daje sve, i vunu i mlijeko.
– Nema tih para… A ovakva ovca sada košta 500-600 a ide i do 1.000 maraka (500 eura) – kaže Almin koji na maturu u Bihać planira traktorom. A drugari? Kaže, “smiju mi se”.
Telefon slabo koristi sem za posao, da ugovori za “janjce”, ponekad pogleda taj Tik Tok kad mu je dosadno. Okolo po kafićima ne ide jer bi rađe dinar u ovcu dao nego na nargile: “Tako, samo odoše pare”.
– Oni misle da su face što idu u te kafiće i na te nargile, a to nije ništa, samo odu pare pa rintaj dalje – kaže prerano sazreli Almin koji pred sobom vidi jasan cilj i svoju budućnost – na svom imanju, a san mu je da bude jak poljoprivrednik, da ima što više ovaca, krava i bikova. Mladi gazda ima traktor i sve priključke a da barata mašinom naučio ga je otac.
– Ova ovca mi je sve dala i kako sad da je prodam… Ne bi ih ni za bogatstvo dao sad kad bi došao neko, a bilo je ponuda. A Almin ni da čuje, navikao i na hladnoću i na kišu, na zimu, na sve je to navikao još odmalena.
Veruje da su roditelji na njega ponosni.
– Pitaju, kako on ima, a ja radim, satrijeh se… I ovdje je napredno ali neće da rade, samo da leže i mole Boga neka marka da padne, kažu daće Bog – objašnjava dječak dodajući da u inostranstvo nikad ne bi išao jer bolje mu je da je svoj gazda nego da radi za tuđina.
Velika mu je želja da se oženi, da ima familiju i volio bi da ima četvoro-petoro dece. Žena je, veli da se poštuje, a da se na djecu ne galami. Za svoju djecu bi voleo da budu pošteni i dobri ljudi.
Ima i ko ga je prevario, jedan mu ukrao dva janjca, a bilo je i da dolaze razni da kradu, a onda je kaže did izletio s tandžarom. Veli da je narod takav danas, hoće da prevari, sedi s tobom, sve lepo, a onda ode kod drugog pa svašta priča.
– Narod danas… samo taj mobilni, sve otišlo… – kaže dječak koji odmalena živi gorštački da ga je život prerano svemu naučio. A kad bi nekako i negdje dobio 20.000 maraka (10.000 eura) prije bi kupio traktor nego neki auto jer traktor daje a auto uzima.
Mladima bi preporučio da se bave poljoprivredom jer je to lako. Nije baš ali “ne mereš ležat, neće ti niko ništa dat”. Najteže mu je bilo kad mu je drugi did letos poginuo, pao pod traktor…
Kao da mi je nešto reklo, ajd kući. Dođem kući svi plaču, kažu did poginuo. Bilo mi je mnogo teško, plakao sam, i on je prije držao ovce pa me savjetovao a kod njega sam najviše volio to što je bio pošten i iskren – kaže dečak.
Izvor: TV Krajina
