Gospodin Muratović je poznat po svom ekstravagantnom nastupu na fejsbuku, na kojem redovno iznosi svoja često protivrečna mišljenja.
Ovih dana u fokusu njegovog, kako sam kaže “razmišljanja na glas” (iako je pravilno reći “naglas”, p.a.) je naš portal i tekstovi na njemu. Tako u samo par dana, Muratović javno objavljuje kako “Rasim Ljajić preko Suada Zoranića pokušava da opravda pokušaj ubistva Edina Hamidovića”, potom par dana kasnije, očigledno izrevoltiran našim pozivom na mir, ali i kritikom njegovog vođe opet proziva Kasima i Suada Zoranića za autorski tekst našeg čitaoca iz Sjenice u kome autor poziva na mir, dijalog, više rada a manje priče. Na kraju, kao šlag na tortu, u pokušaju da razumije kako neko koga on smatra partijskim novinarom smije da objavi tekst u kome se javno kritikuje političko stanje Bošnjaka u Sandžaku, vidi nekakve izmišljene babaroge, kao npr. najave Kasima Zoranića da planira da osnuje stranku.
Očigledno je da gospodin Muratović nije u stanju da razumije demokratiju i pluralizam mišljenja, te pravo nezavisnog novinara da iznosi svoje stavove, jer je očigledno da dok ne pita svog direktnog šefa on ne smije reći ništa (osim snishodljivog podilaženja šefu u degutantnim hvalospevima).
Takođe, da bi se imao uticaj na javno mnjenje, osim dobrog interneta i telefona, potrebno je imati još minimum dvije stvari: validne argumente na svojoj strani i dovoljno inteligencije da te argumente izneseš. Gospodin Muratović, jasno je svima u Sandžaku, posjeduje dobar internet i telefon.
