Tragovi na slici: Omladinska radna akcija „Ribariće“ stigla je do kraja.

665

Petak, 19. jul: Omladinska radna akcija „Ribariće“ stigla je do kraja.

Kada me je komandant ORA Kasim Zoranić pozvao da budem deo tima, koji će da organizuje akciju, bio sam oduševljen. Posle mnogo godina, bio je to moj novi akcijaški izazov. Svi ovi prethodni dani vraćali su me u vreme moje mladosti i svih sedam omladinskih radnih akcija na kojima sam bio. Čini mi se da bih do detalja mogao da ispričam sve sa akcija na kojima sam bio.

I danas ima puno posla. Sa kolegama obilazim trasu, gde brigadiri rade udarnički. Interesuje ih sve, od života u akcijaškom naselju „Laki i Bane“ do rada na trasi. Kada je ministar Rasim LJajić obilazio ORA, rekao je da „ova sjajna ideja ne treba da ostane u okvirima lokalnih medija“… Kolege maestralno obavljaju posao. Za većinu od njih akcije su, do sada, bile samo deo priča iz prošlosti.

Svih ovih dana imam tremu. Akcijaško srce je zaigralo. Ponovo sam „prelistavao“ fotografije koje sam napravio prethodnih dana.

Subota, 20. jul

Posle udarničkog rada, brigadiri iz Beograda, Ohrida, Kumanova, Lopara, Slovenije, Hrvatske i Novog Pazara, obilazili su kulturno-istorijske spomenike u gradu i njegovoj okolini. Divili su se našem nasleđu, gde pomešane kulture svedoče o našoj prošlosti. I danas beležim svaki njihov korak. Opet, nastaje mnogo fotografija, koje odmah šaljem drugim kolegama. Izbor im je veliki za ilustraciju njihovih tekstova. Još jedno moje zadovoljstvo što mogu da „ovekovečim“ ovaj za grad istorijski događaj.

Zabeležio sam „prisustvo“ u naselju i one mašine za šivenje koju je komandant akcije doneo, da posluži brigadirima da svoje uniforme prilagode sebi, da im budu taman po ukusu.

Nedelja, 21. jul

Dan je kad naselje treba da se napusti. Poslednji put, ovog leta, brigadire budimo sa „Hej, haj, brigade“. Čini mi se da je svaki ćošak u naselju „popunjen“ ovom pesmom. Sa prvim taktovima, iz početka me, obuzme neka jeza koja se preliva u neku milinu. Nemam pravih reči da opišem to moje osećanje. Opet obnavljam sećanja na moje akcijaške dane. Pomalo me zahvata tuga zbog rastanka. Svi zajedno, brigadiri, „štablije“ i volonteri iz Kancelarije za mlade, radimo na „rasklapanju“ naselja. Akcijaška oprema je složena, do sledećeg leta. Svi navijamo za sledeće leto i više akcijaških dana.

Brigade su spremne za odlazak kući. Zagrljaji, suze i obećanja. Pozdravljanje traje dugo. Odlazak svake brigade je priča za sebe. Krene autobus pa stane, pa opet, krene pa stane…

Ponedeljak, 22. jul

Prvi dan posle završetka ORA, prolazi u sabiranju utisaka i prepričavanju događaja. Ponovo pregledam ono što sam zabeležio svojom kamerom i fotoaparatom. Jutarnja gimnastika. Na snimcima Mando fiskulturnik sa svojom pištaljkom „mota“ se od spavaone do spavaone i budi brigadire. Uspeo je da na fiskulturu izvede sve. Jesu pospani, ali „disciplinovano“ vežbaju.


Sledeće fotografije i snimci su sa odlaska na trasu. Neki kunjaju u autobusu, neki pokušavaju da se probude pesmom. Tu sam napravio puno interesantnih snimaka i fotografija. Ostali su zabeleženi stari i mladi brigadiri, kako rade rame uz rame, odmaraju se za vreme marende….

Utorak, 23. jul

Nova javljanja akcijaša. Stigli su svojim kućama. Opet bi da dođu u Novi Pazar. Sa simpatijama su ih posmatrali građani. Prolazili su ulicama sa pesmom i uzvikivanjem brigadirskih pozdrava. Zahvaljujući njima, posle više decenija u ovom gradu se čulo „Hej, Sloveni“. Gromoglasno se pevala himna bivše nam države. Stari i mladi akcijaši, vraćali su staro vreme. Sa tom himnom je počela i završila se radna akcija. Akcijašima je u obnavljanju starog brigadirskog repertoara, pomogao hor „Zahumlje“ iz Nikšića. Orilo se, orilo…

Sreda, 24. jul

Još me drži akcijaško raspoloženje. Prethodnih sedam dana nastalo je mnogo fotografija i snimaka. Ispred mene je mnogo posla, da sve to „sortiram“ po oblastima i arhiviram. Trebaće nam.

Gledam fotografiju Milice iz Beograda. Tog dana bila je na čelu kolone svih brigadira. Ona nam je svirala na flauti. Predivna slika. Video i fotografije odmah su prosleđeni drugim kolegama. Kad je zasvirala „Pukni zoro“, a pesmu prihvatili ostali brigadiri. Odjekivalo je našom Starom čaršijom. Iz automobila su izlazili građani i pozdravljali ih aplauzom.

Zabeležen je i moj odlazak na trasu sa kolegama Zoranom Šaponjićem i Anelom Grbovićem. Jednim automobilom smo stigli do trase, drugim do vrha Gradine. Odatle je „pucao“ pogled na trasu i prelepu okolinu. „Beležili“ smo sva trojica. NJih dvojica su bili sa akcijašima od jutra do mraka. Imali su redakcijske zadatke da zabeleže akcijaški život.

Pod ruku mi dolaze fotografije brigadira iz Makedonije. Makedonski akcijaši su sa sobom na trasu nosili i pojačalo. Pa su uz makedonsku narodnu muziku podizali i sebi i drugim akcijašima podizali radni elan.

Zaboravio sam da kažem da su se na ovoj našoj akciji desile i prve ljubavi, prve simpatije. Zato su rastanci bili teži. Znaju stariji da te brigadirske ljubavi ostaju uspomena za sva vremena.

Četvrtak, 25. jul

Danas završavam pisanje ovog dnevnika za moj Danas. Nisam baš vičan rečima, ali i ovo je za mene bio izazov. Da sednem i pišem. Još sam u akcijaškim snovima, pa mi je ovaj Dnevnik došao kao još jedno novo podsećanje. Sedam dana živeo sam svoju novu mladost. Nisam mogao da izbegnem zamku upoređivanja prošlog i sadašnjeg. I tada i sada bilo je lepo i za pamćenje. U ime te lepote, moja generacija je sa nestrpljenjem očekivala svako novo leto. Omladinske radne akcije su bile veoma popularne u Novom Pazaru. Svi nisu mogli da obuku brigadirske uniforme. Konkurencija velika, selekcija stroga. Čast je bila biti pazarski brigadir. Naše omladinske radne brigade „Hivzo Zejnelagić“ i „Ramiz Koca“ sa radnih akcija vraćale su se sa mnogo udarničkih značaka i najvećim akcijaškim priznanjima, koja su se dodeljivala u velikoj Jugoslaviji. Na ovoj akciji smo bili Jugoslavija u malom.

Autor je foto-reporter dodatka Sandžak Danas

Autopijac.com



Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.