Potresna sudbina Hanke Paldum: 2 PUTA PREŽIVELA KLINIČKU SMRT, SAHRANILA BRATA, SIN JOJ ZAVRŠIO IZA REŠETAKA

988

Bosanskohercegovačka pevačica koja se smatra jednim od najvećih negovatelja sevdalinki, Hanka Paldum, prve afinitete prema muzici pokazala je još u rodnom Čajniču.

Rođena je 28. aprila 1956. godine u porodici Muja i Pembe Paldum koji su pre Hanke dobili sina Mustafu, a potom pevačici podarili brata Smaila i sestre Razu i Rasemu. Hankin mlađi brat Smail, koji je u pedesetoj godini preminuo od raka pluća, glavni je krivac za pevačicine muzičke početke jer joj je bio velika pomoć i podrška da uspe na tom putu.

Ipak, najlepše čari života legendarna pevačica spoznala je kraj tri godine starijeg supruga Muradifa sa kojim je u zajednici dobila ćerku Minelu i sina Mirzu, ali je njihovog brak pre trinaest godina ipak okončan. Puštajući da se u njenim sećanjima prepliću divni, ali i oni mnogo manje prijatni događaji, pevačica evocira uspomene na najraniju mladost.

“Kako godine prolaze, teže mi je da se setim događaja koji su mi se desili pre tri dana, ali su mi zato uspomene iz detinjstva svakim danom sve slikovitije. Nikada neću zaboraviti prvi dan u školi i bezbrižnost koju sam osećala ne znajući kakve me sve obaveze očekuju. Odrasla sam u strogoj patrijarhalnoj porodici u kojoj su posebna i stroža pravila važila za žensku decu. Vaspitavana sam tako da mi nije bilo dozvoljeno da se dugo zadržavam napolju i na ulici, već da vreme provodim sa porodicom kod kuće. Možda sam se i zato radovala odlasku u školu jer je to bila prilika da susretnem neke nove ljude. Naš prvi komšija koji je živeo u našoj kući kao podstanar, Albanac Hilmaja Juniku, prvi je primetio moje vokalne sposobnosti. Voleo je da me sluša kako pevam, pa je često drugu decu znao da utišava i smiruje kao bih ja došla do izražaja objašnjavajući da, dok ja pevam, ima osećaj da sluša radio.”

“Pred moj polazak u srednju školu, po želji mojih roditelja preselili smo se u Sarajevo, što je za mene bio veoma tužan period, ali sam se ubrzo navikla na novu sredinu”, govori Hanka kojoj je najveća podrška u životu i na početku karijere bio brat Smail.

“Jednog dana je moj sada pokojni brat odlučio da me odvede u kulturnoumetničko društvo Budućnost, smatrajući da bih se ja tamo odlično uklopila. S obzirom na to da su mi roditelji bili veoma strogi i da nije bilo šanse da mi dozvole da odem na audiciju, uz bratovljevu pomoć iskrala sam se kroz prozor i otišla na petnaest minuta do mesta na kome su se sastajali članovi tog društva. Kada me je tadašnji direktor Budućnosti Marjan Ravlić čuo kako pevam, odmah je poželeo da budem njihov član. Poznajući svog oca znala sam da je gotovo nemoguće da mi se ta želja ispuni, ali smo ga zahvaljujući gospodinu Marjanu, koji ga je nekako ubedio, i mom najstarijem bratu Mustafi, koji je pristao da me prati na putovanjima, ubedili i ja sam počela da pevam, ali i da glumim u tom društvu. Moja energija i istrajnost u stavovima, kao i želja da se bavim muzikom, doprineli su da se odlično snađem na nastupima”, otkriva pevačica koju je u mladosti zadesila i velika tragedija.

“Na samom početku mojih nastupa suočila sam se sa velikom tugom kada mi je umro otac. Bili smo porodica u kojoj se uvek znalo ko kosi, a ko vodu nosi i uvek smo bili tu jedni za druge. Kada je otac umro, moj najstariji brat preuzeo je na sebe vođenje domaćinstva, svu odgovornost i brigu o porodici. Majka nas je još u detinjstvu učila da moramo kao braća i sestre uvek da budemo tu jedni za druge. Znala je da nas proklinje kada primeti da smo se posvađali i da među sobom ne razgovaramo. Pravu bratsku i sestrinsku ljubav i sreću spoznali smo kada smo sazreli i od tada smo nerazdvojni i jedni drugima velika podrška”.

Hanka je važila za jednu od najlepših devojaka u Sarajevu, zbog čega je tokom pohađanja srednje trgovačke škole non-stop bila na meti udvarača.

“Mladost i tinejdžerski dani period su kada se bude ljubav i prve emocije. Imala sam simpatije, a uvek su me privlačili fini i kulturni momci koji su po nečemu odudarali od okoline. U to vreme nije bilo pristojno javno ispoljavati emocije jer bi nas obuzimali stid i sramota. Bilo je dosta momaka koji su pokušavali da me osvoje i koji su bili zainteresovani za mene, ali ja sam ih izbegavala jer sam se plašila ljubavi, znajući šta ona sa sobom nosi. Moj prvi momak bio je zapravo moj muž, s kojim sam se u početku samo družila. Majka mi nije dozvoljavala da se zadržavam dugo napolju, pa smo se najčešće viđali na putu od kuće do škole. Muradif je u periodu kada smo se upoznali bio student književnosti, a ja sam još bila srednjoškolka. U samom startu je bio veoma učtiv i imao je divne manire. Često smo posle škole išli zajedno na kafu i limunadu, osvajao me je polako i dugo, pa mu je pošlo za rukom da se zaljubim u njega.”

“Venčali smo se u Duvnu 1976. godine u mestu gde je Muradif odrastao, pošto se njegov otac kao dete doselio iz Livna odakle potiče familija Brkić”.

Hanka Paldum

Nakon stupanja u bračne vode sa svojim suprugom osnovala izdavačku kuću Sarajevo disk, za koju je objavila neke od svojih najvećih hitova.

“Pošto je diplomirao i odslužio vojsku, moj suprug je rešio da uz pomoć prijatelja Braca Džirla osnuje izdavačku kuću. Na neki način smo, spojivši rokenrol i narodni melos, napravili pravi preokret u narodnoj muzici. Prvi smo iz narodne branše pravili koncerte na stadionima i u dvoranama. Imala sam sreću da publika na samom početku moje karijere zavoli numere koje sam izvodila, a među njima je pesma Voljela sam, voljela. Nakon odlične saradnje sa Milićem Vukašinovićem, koji je komponovao za mene, usledio je munjeviti uspeh i osvajanje novih prostora. Sve se dešavalo naglo, u prilog čemu govori podatak da je moje ime uoči koncerta u Nišu na plakatima koji su ga najavljivali greškom napisano kao Hanko”.

Nekoliko godina nakon munjevite popularnosti prvi put se ostvarila i u ulozi majke. 1981. godine kada je na svet donela ćerku Minelu, a pet godina nakon toga rodila je i sina Mirzu.

“Imala sam veoma teške porođaje, a tokom oba sam zbog zdravstvenih komplikacija doživela kliničku smrt. Teži mi je bio porođaj sa Mirzom kada sam nekoliko minuta bila mrtva, čega ne volim da se prisećam. Majčinstvo sam doživela kao prirodan sled stvari u životu i uvek sam sebe smatrala prvenstveno ženom i majkom, pa tek onda umetnicom. Muziku sam smatrala delom sebe, nikada nisam obraćala posebnu pažnju na karijeru niti sam se opterećivala poslovnim uspesima, već mi je važnije bilo da svoju decu izvedem na pravi put. Minela je uvek bila moja desna ruka, velika pomoć, a pogotovo sam, dok je bila mala, mogla sam da se oslonim na nju.”

Iako je njen suprug na pravi način vodio njenu karijeru, u privatnom životu im nisu cvetale ruže. Zbog toga su rešili da stave tačku na 13 godina dug brak,

Nakon razvoda, pevačica se posvetila poslu i zaljubila se u beogradskog fudbalskog trenera, Miladina Živadinovića. On ju je pratio na koncerte, putovali su zajedno u Kuvajt, a kako su tada brujali, on ju je i zaprosio. Pevačica je navodno odbila da se uda za njega pa su ubrzo raskinuli. 2015. godine kao bomba je odjeknula vest da je njen sin, Mirza je doživeo saobraćajku nakon koje je završio u zatvoru i osuđen na 2 godine zatvora. Pevačica nije krila da joj je to jako teško palo.

“Teško mi je kao što bi bilo svakoj majci, ali tu emociju držim za sebe. Mnogi moju nesreću zloupotrebljavaju, ali se ne osvrćem na tako nešto. Moj sin je dobro, u jednu ruku, iako ne može biti dobro, zato što je u zatvoru”, rekla je Hanka svojevremeno.

Izvor Kurir




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.