Original falsifikata: Ruska laža i srpska paralaža

546

Dominantno prorusko raspoloženje u srpskoj javnosti nije nastalo preko noći, nije palo s Marsa, niti je u pitanju neka prirodna pojava nastala usled nekakve samorazumljive bliskosti između dva slovenska naroda.

To je plod višedecenijske propagande na kojoj istrajno radi većina medija u Srbiji. Televizije s nacionalnom frekvencijom, svi tabloidi, nebrojeni desničarski portali i razne druge dezinformativne platforme direktno su uprenute u putinovsku propagandu.

Hiljade televizijskih emisija, desetine hiljada ispisanih tekstova, svakodnevno ponavljanje oveštalih propagandističkih floskula hipnotisali su prosečnog medijskog konzumenta, stvarajući mu u glavi sliku sveta koja s realnošću ima vrlo labave veze.

U toj masi paranormalnog sadržaja nema izveštaja o tome kako Rusija zapravo izgleda, šta se u toj dalekoj zemlji dešava, već je sve podređeno stvaranju predstave koju je formirao Kremlj.

To nije novinarstvo, već ideološki program koji treba utuviti neopreznom publikumu u mozak. Putin je put, istina i život; Rusija je velika sila i zaštitnica srpskih interesa, Kosova poglavito; Zapad je dekadentan, truo i pred raspadom; Putinova Rusija je jedina prava čuvarka pravoslavlja i tradicionalnih vrednosti; demokratske zemlje su najveće zlo na svetu, tamo su ljudi robovi ogrezli u materijalistička zadovoljstva, dočim se u Rusiji neguje duhovnost, i tako dalje, i sve u tom banalnom stilu. Ništa novo, to je samo srpska kopija originalnih kremaljskih narativa.
Original falsifikata

U širenju putinovske propagande učestvuju domaći izvođači radova, vrli srpski rodoljubi koji bi Srbiju rado videli kao rusku guberniju, konzervativci, mračnjaci i protivnici ljudskih prava i sloboda.

Njihov udarnički rad je za svaku pohvalu, godinama su vredno radili na iskrivljavanju svesti svojih sunarodnika, učinili su sve što je u njihovoj moći i trud im se isplatio, sudeći po podršci koju Putin uživa među građanim omamljenim masovnom propagandom.

Međutim, nakon što je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu ukazala se potreba za pojačanjem propagandne doze, te za ukazanjem nekih novih kadrova, pre svega kremaljskih majstora za lagarije i krivotvorenje realnosti.

Intenzivirano je prevođenje raznih ruskih autora, mahom Putinovih kolumnista, analitičara, propagandista, a padne i poneki intervju sa zvaničnicima i ideolozima. Nije loša ni srpska prepisivačka škola kremaljskih halucinacija, ali ipak original je original, pogotovo kad je u pitanju original falsifikata.

Ko je mislio da su domaći nacionalistički, desničarski i anticivilizacijski proizvođači i dileri magle na veliko i malo neprevaziđeni u zlostavljanju realnosti i elementarnih činjenica, taj nije upoznao rusku propagandu.

Nije neobično verovati da su plodovi domaće raspameti vrhunac sumanutosti, ipak su ti ljudi masovnog ubicu Ratka Mladića proglasili za heroja, genocid u Srebrenici za nepostojeći događaj, četnike za antifašiste, a zločince za žrtve novog svetskog poretka, nije to mali uspeh.

Doduše, u pitanju je državni projekat, veliki su finansijski i medijski resursi uloženi u stvaranje iskrivljene slike stvarnosti, ali ipak treba odati priznanje poslanicima laže i paralaže, nije laka rabota ubediti milione ljudi da je crno – belo.
Rusko ubilačko biće

Ruski propagandisti ipak odlaze korak dalje, što je i razumljivo, i oni su deo državnog projekta, ali iza njih stoji mnogo moćnija država, pa na raspolaganju imaju i ozbiljnija sredstva za ispiranje mozga sa pretpranjem.

Dovoljno je navesti samo nekoliko primera da bismo videli do kakvog ludila dosežu dometi kremaljskih fabrikanata himera.

Na Kusturičinom portalu Iskra objavljen je tekst “Filozofija opšte stvari” koji potpisuje Andrej Korobov-Latincev, predstavljen kao “kandidat filozofskih nauka, potporučnik”. Uniformisani filozof se javlja sa lica mesta, iz Ukrajine, gde očigledno učestvuje u zločinačkom pohodu.

Evo kako dotični vidi suštinu ratnih zbivanja: “Jer ovo je rat Bića s nebićem. Ovo se rusko Biće vraća na svoje zakonito mjesto prebivanja: od Donjecka i Luganska na Volnovahu i Slavjansk, pa u Herson i u Odesu, u Harkov i Poltavu. Moji vojnici koji su iz tih mjesta telefoniraju i pričaju da ljudi u tim gradovima plaču od sreće što se Rusija konačno vraća. Govore da su tamo živjeli kao u nebiću, a evo – vraća se Biće! Rusko, neizdrživo rusko, nesrećno, dramatično, rod rođeni! Biće koje jeste bez obzira na sve, koje zato i jeste – kao što je pisao Dostojevski – što mu stalno prijeti nebiće”.

Dakle, kad ruski vojnici masovno ubijaju civile, proteruju milione ljudi, sravnjuju sa zemljom gradove i sela, spaljuju čitava nasilja, siluju, pljačkaju, uništavaju škole, crkve, bolnice, spomenike kulture, spomenike posvećene holokaustu, kad učestvuju u genocidnom poduhvatu – to je zapravo pobeda bića nad nebićem.

Čudno neko biće, neobično podseća na biblijskog anđela uništenja. Po logici filozofstvujuščeg potporučnika, konačni trijumf ruskog bića (šta god to bilo), bio bi nuklearni rat u kojem bi nestalo čitavo čovečanstvo.

Čime svako malo preti Vladimir Putin, vrhovno rusko biće kom se klanja i moli naš SMB-filozof. Usput budi rečeno, pomenuti odnos bića i nebića stariji je od Dostojevskog mnogo vekova, toliko o znanju “kandidata filozofskih nauka”.
Ruska istina za lokalnu upotrebu

Nedeljnik “Pečat” Milorada Vučelića doneo je intervju sa Natalijom Naročnickom, ruskom istoričarkom i političarkom, članicom SANU, obožavateljkom Vladimira Putina, članicom Upravnog odbora fondacije “Ruski svet”.

Naročnicka objašnava zašto je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu: “Mi nismo mogli da ne reagujemo. Nacistička ideologija, zajedno sa militarizacijom, predstavlja instrument za novi, treći svetski rat. Zapad nam je sada organizovao Minhen-2. Tačnije, odlučili su da svu mržnju upere protiv nas, kako bi udovoljili ambicijama mrzitelja Rusije. Ali posle Minhena, kao što znamo, uvek dolazi Nirnberg”.

Dakle, napadneš suverenu zemlju bez ikakvog povoda, satireš sve što možeš, javno objaviš plan i program predstojećeg genocida, ne kriješ da ti je cilj brisanje Ukrajine sa lica zemlje i zatiranje Ukrajinaca, ukratko – sprovodiš tipičnu nacističku agresiju, a potom mirno pretiš da će tvoji protivnici završiti na nekom novom Nirnberškom sudu, poput nemačkih nacista nakon Drugog svetskog rata.

Dobro, razumem da je neko deo državne mašinerije, da ima nebrojene privilegije koje zaslužuje psećom odanošću Putinu, ali ne može se svaka glupost i besmislica proturati kao nekakva istina.

Mada, s obzirom da Putinov ideolog Aleksandar Dugin tvrdi da postoji posebna, ruska istina koja nema nikakve veze s onim što ostatak sveta smatra za istinu, onda je sve dozvoljeno, čovek može mirno da pusti mašti na volju i da govori šta mu padne na pamet, koliko god to delovalo idiotski i cinično.
Uništavanje sposobnosti rasuđivanja

Prezir prema činjenicama, ruganje istini i svakom ljudskom pokušaju da dođe do saznanja osnovne su karakteristike kremaljske propagande, otuda njena potpuna odlepljenost od realnosti i gotovo halucinantna atmosfera koju stvara.

Portal Fakti redovno objavljuje kolumne jednog od Putinovih vodećih propagandista Petra Akopova. U jednom od poslednjih tekstova Akopov veli: “Konfrontacija sa Zapadom poprimila je formu i proksi-rata jer se protiv nas vodi rukama Ukrajinaca, kojima će zato doturati sve više oružja, kao i formu i sveopšteg ekonomskog i ideološkog rata, u kojem atlantisti žele poraz Rusije, njenu izolaciju, slabljenje i promenu vlasti u Kremlju”.

Potom zaključuje kako taj sukob ide “ka jednom od dva moguća finala – kapitulaciji Rusije sa smenom Putina ili teškoj krizi na Zapadu, koja će dovesti do toga da Anglosaksonci izgube kontrolu nad ujedinjenim Zapadom kome bi sledio raspad bar na dva dela, na anglosaksonski svet i Evropu, uz istovremenu unutrašnju krizu u Sjedinjenim Državama, ključnoj zapadnoj sili”.

Dakle, Akopov zapravo kaže da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu kako bi zaratila sa celim zapadnim svetom, što će reći da je Putinov cilj bio da ugrozi sopstveni opstanak na vlasti. Nakon ovog genijalnog zaključka, kolumnista sanjari kako će nebrojeno puta slabija Rusija poraziti nadmoćnijeg protivnika koji s njom uopšte ne ratuje.

Tekstolike tvorevine kremaljskih medijskih poslenika više liče na fragmente iz neke antologije nonsensa, nego na ozbiljnu propagandu.

Nije neophodna nikakva detaljna analiza da bi se otkrilo kako oni uopšte i ne pokušavaju da budu uverljivi, niti da lažu ubedljivo.

Njihova strategija se pre zasniva na masovnoj proizvodnji apsolutnih besmislica, na rafalnom napadu na ljudski mozak, na neprekidno zlostavljanje logike i činjenica.

Oni računaju da će takvo rafalno rešetanje besmislicama u konzumentima propagande uništiti sposobnost za razlikovanje istine od laži, da će im zatrti sposobnost rasuđivanja.

Sudeći po masovnoj podršci Putinu i njegovom zločinačkom ratnom pohodu na Ukrajinu, izgleda da propagandna strategija daje željene efekte.

Masovno bombardovanje javnosti nebulozama na kraju je stvorilo suludu društvenu atmosferu u kojoj građani veruju samo onima koji ih otvoreno i besramno lažu. Kako u Rusiji, tako i u njenoj balkanskoj guberniji.

Izvor: Al Jazeera




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.