OVAKO VARAJU PRODAVCI DRVA: Imaju razrađenu šemu

1147

Dok građani prestonice kubik drva plaćaju i više od 100 evra, u Valjevu on košta između devet i 10 hiljada dinara.

– Početkom godine mnogi su kupovali ogrev, neki i duple mere, zato je došlo do skoka cena, pa kubik drva u Beogradu košta više od 100 evra. U Valjevu je između devet i 10 hiljada dinara. Rešenje je povećati ponudu, ima državnih šuma koje niko ne koristi i onih u kojima ima mnogo otpada koji može da se iskoristi za ogrev – objasnio je inženjer šumarstva Dragić Tomić iz organizacije Ekošum.

– Što su cepanice sitnije, lakše ih je izukrštati tako da unutra ostanu šupljine. Tražite da ih slože i izmere pred vama i potvrdu o poreklu, jer ako nemate taj papir, policija može da vam ih oduzme, rekao je on.

Prema njegovim rečima, prodavci drva iz kolubarskog kraja gde je dosta šuma u privatnom vlasništvu i ne kriju da najviše zarađuju na krađi.

– Šema je razrađena, natovare kamion ili traktorsku prikolicu i drva izukrštaju tako da dole ostanu praznine. Kupac plaća vazduh. Što je drvo sitnije, krađa je veća. Često se kupi 10 kubika, a ispostavi se da ima osam – objasnio je Tomić.

Prema njegovim rečima, postoje dva načina da se građani zaštite.

– Ne plaćajte drva pre nego što vam ih dovezu kući, pred vama slože i izmere. I obavezno tražite papir o poreklu, jer može da se desi da vam u dvorište dođe republička sanitarna komisija ili patrola MUP-a i ako nemate taj dokument, oduzme drva. To je po zakonu – naveo je Tomić, i dodao da su inspekcije češće poslednjih meseci otkad su i vrtoglavo porasle cene čvrstog ogreva.

– Stalno pričamo o uređenju tržišta peleta, a zaboravljamo da se njim greje srednja klasa. Sirotinja nije uradila instalacije za pelet, ona i dalje loži drvo – istakao je Tomić.

Tomić je ukazao i na sve češće krađe celih šuma od strane organizovanih šumokradica koji su prava mafija.

– Jedan naš Valjevac hteo je da ih prijavi policiji, ali su mu rekli da pazi šta radi, jer ima decu. I čovek je odustao. Problem je i što je jako teško dokazati krađu, jer je obično reč o šumama u nenaseljenim mestima, nema svedoka. Seljaci koji nešto i vide, takođe se plaše. Uz to, treba platiti geometra koji bi izmerio šumu, a to košta – rekao je Tomić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je od ukupne površine pod šumom, oko polovina u privatnom vlasništvu.

– Ali, to su podaci iz katastra, stanje na terenu je drugačije. Ima slučajeva da je upisana šuma a reč je o livadi, i obrnuto. Vlasnici šuma najčešće drvo prodaju na panju prekupcima, švercerima, organizovanim grupama. Prodaja obično ide napola, ali vlasnici teško dobiju i treći deo. Veći deo vlasnika i ne zna gde im je šuma. Prisutne su i organizovane krađe, a vlasnici i ne smeju da prijave krađu jer se plaše od povezanih, organizovanih šumokradica – zaključio je Tomić.

(Kurir.rs/Alo)




Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.