Izraelski zvaničnici kažu za BBC da će istraga o iznenadnom napadu na Gazu trajati godinama.„Nemamo predstavu kako je ovo moglo da se desi”.
Ovo je bila reakcija izraelskih zvaničnika danas kad bih ih pitao kako, uz sve neograničene resurse, izraelska obaveštajna služba nije predvidela ovaj napad.
Desetine naoružanih palestinskih boraca uspele su da pređu maksimalno utvrđenu granicu između Izraela i Pojasa Gaze, dok su hiljade raketa ispaljivane iz Gaze na Izrael.
Uz zajedničke napore Šin Beta, izraelske unutrašnje službe bezbednosti, Mosada, spoljne obaveštajne službe, i svih resursa Izraelskih odbrambenih snaga, istinski je zapanjujuće da niko ovo nije mogao da predoseti.
Ili ako jeste, da ništa ne preduzme po tom pitanju.
Izrael ima verovatno najiscrpnije i najbolje finansirane obaveštajne službe na Bliskom istoku.
On ima doušnike i agente u palestinskim militantnim grupama, baš kao i u Libanu, Siriji i drugim zemljama.
On je, u prošlosti, izvršavao precizno tempirane atentate na vojne lidere, znajući njihove najintimnija kretanja.
Ponekad su napadi izvršavani dronovima, nakon što bi agenti postavili GPS tragač na automobil osobe; ponekad su u prošlosti čak koristili mobilne telefone koji eksplodiraju.
Na terenu, svuda duž tesne granične ograde između Gaze i Izraela, postavljene su kamere, senzori za kretanje po terenu i vrše se redovne vojne patrole.
Ograda sa bodljikavom žicom na vrhu trebalo je da bude „pametna barijera” i spreči upravo onu vrstu infiltracije koje se odigrala u ovom napadu.
A opet su militanti Hamasa uspeli da se probiju kroz nju, iseku rupe u ogradi ili uđu u Izrael preko mora i paraglajderom.
Da bi bio pripremljen i izvršen jedan ovako koordinisan, složen napad koji uključuje gomilanje i ispaljivanje hiljade raketa, pravo pod nosom Izraelaca, mora da su bili neophodni izuzetni nivoi operativne bezbednosti Hamasa.
Ne iznenađuje da izraelski mediji postavljaju pitanja vojnim i političkim liderima zemlje kako je moguće da se sve ovo desi, i to na pedesetogodišnjicu jednog drugog iznenadnog napada izraelskih neprijatelja iz onog vremena: Jomkipurskog rata iz oktobra 1973. godine.
Izraelski zvaničnici mi kažu da je pokrenuta masovna istraga i da će se pitanja, kažu oni, „postavljati godinama”.
Ali u ovom trenutku Izrael ima važnije prioritete.
On mora da zaustavi i odbije infiltraciju preko južne granice, da ukloni one militante Hamasa koji su uspostavili kontrolu nad nekoliko naselja na izraelskoj strani granične ograde.
Moraće da se pozabavi problemima onih koji su zarobljeni, naoružanom akcijom spasavanja ili pregovorima.
Pokušaće da eliminiše sva lansirna mesta za ispaljivanje svih onih raketa na Izrael, što je gotovo nemoguć zadatak igre „udari krticu”, pošto one mogu biti ispaljene maltene odasvud i uz vrlo malo upozorenja.
I možda najveća briga Izraela je ova: kako sprečiti druge da se odazovu na pozive Hamasa na oružje i izbeći da se ovaj požar proširi na Zapadnu obalu i možda čak privuče teško naoružane borce Hezbolaha sa druge strane njegove severne granice sa Libanom?
Izvor BBC
