Nevladina organizacija Žene u crnom (ŽUC) održala je večeras na centralnom beogradskom Trgu Republike stajanje u crnini sa ćutanjem povodom 27. godišnjice genocida u Srebrenici prilikom koga je izvedena i scenska akcija “Srebrenica – ime genocida”, javlja Anadolu Agency (AA).Pored velikog transparenta “Srebrenica – ime genocida”, aktivistkinje i aktivisti ŽUC-a držale su i desetak manjih na kojima je bila ispisana cifra 8.372 i tri tačke.
Bili su istaknuti i transparenti “Uklonite mural ratnog zločinca Ratka Mladića!” i “Pamtimo!”.Aktivistiknje i aktivisti ŽUC-a nosili su i ispisane poruke na kojima je između ostalog pisalo: “Haški tribunal je osudio na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici Ratka Mladića, Zdravka Tolmira, Ljubišu Bearu i Vujadina Popovića”, “Evropski parlament je 15. 1. 2009. godine proglasio 11. juli Danom sećanja na genocid u Srebrenici”, “U genocidu je učestvovalo više od 20.000 pripadnika srpskih oružanih formacija”, “Genocid u Sreberenici je izvršen uz direktnu podršku režima iz Srbije” i “Svi autobusi za deportacije bili su iz Srbije: 7. juli – Šabac, Strela – Valjevo i Raketa – Užice”.
Tokom skupa u glavnom gradu Srbije umetnički kolektiv “Škart” izveo je i scensku akciju “Srebrenica – ime genocida”.U saopštenju povodom obeležavanja genocida Žene u crnom su navele da je genocid u Srebrenici najveći ratni zločin nakon Drugog svetskog rata u Evropi i istakle da je režim nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića saučesnik genocida time što je pružio “ogromnu političku, vojnu i logističko-finansijsku pomoć” Vojsci Republike Srpske.Žene u crnom podsetile su da je u Haškom tribunalu, van svake sumnje, dokazana individualna krivična odgovornost “velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija” koje su delovale “u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije”, dodajući da je genocid u Srebrenici deo tog projekta.
Navedeno je da je u Srbiji na delu “ne samo kontinuitet poricanja, već i slavljenja ratnih zločina i zločinaca”.Naglašeno je da su u Srbiji na vlasti “podstrekači i sledbenici politike ratnih zločina na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ponosni na sve zločine počinjene u naše ime” i da zbog toga nema pravde za žrtve.
“U Srbiji je na delu državna politika negiranja genocida. Tome najviše doprinosi uporno odbijanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da zločin u Srebrenici imenuje genocidom. U tome ga slede ne samo pripadnici režima, nego i značajan deo opozicije.
U skoro svim institucijama ključnu ulogu imaju obožavaoci ratnih zločinaca i negatori genocida”, navele su Žene u crnom.Dodaje se da se murali koji slave ratnog zločinca Ratka Mladića nalaze po celoj Srbiji čime se režim “potpuno razotkrio”, jer ni do sada nikada nije osuđivao ratne zločince, “a sad ih otvoreno podržava i štiti”.
Uz ocenu da murali “nisu samo čin rehabilitacije” Mladića već i “simbol zvanične ideologije države Srbije”, Žene u crnom zahtevaju da se prizna genocid u Srebrenici, prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava, “a ne samo kao jedan od preduslova na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji”.Od predsednika i svih drugih predstavnika države Srbije traži se da prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini i šire, ali i da se negiranje genocida i svih zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina kvalifikuje kao krivično delo.
Žene u crnom traže da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, da se uklone murali koji slave ratnog zločinca Mladića i da Srbija “odustane od politike izazivanja regionalne nestabilnosti mešanjem u unutrašnja pitanja susednih država, pre svega Bosne i Hercegovine”.Skup je prošao bez incidenata, uz nekoliko verbalnih provokacija, a obezbeđivao ga je kordon uniformisane policije, ali i policajci u civilu.
AA
