Bio je zatočnik u Muratovoj službi: Istina o Milošu Obiliću koju nas nisu učili u školama / SRPSKI ISTORIČARI

597

Svi znamo priču o Kosovskom boju i događajima koji su se tada desili, ali da li imamo prave informacije ili ne? To će uvek biti donekle obavijeno velom tajni ali neke činjenice moraju da se znaju.

Najvažnija priča jeste svakako smrt sultana Murata od strane Miloša Obilića ovoga srpskog junaka, koji je pored Marka Kraljevića postao najslavniji epski junak.

Pa ko je onda Miloš Obilić? Najviše o njemu saznajemo iz Gerosimovog letopisa. Po njemu, Miloš Obilić je bio rodom iz Obilova kod Tjentišta, ispod Peštera (između Novog Pazara i Sjenice). U ratu između kneza Lazara i Nikole Altomanovića njegov grad je uništen i da je on utočište potražio kod Marka Mrnjavčevića u Prilepu.

Gerasimov letopis je delo brata Vuka Brankovića, monaha Gerasima. Original se čuvao u manastiru Hilandar iz koga ga je jedan monah iz familije Vasojevića preneo kod porodice Femić u Femić Kršu, u Crnoj Gori gde je slučajno izgoreo 1943. godine. O ovom dokumentu se danas zna samo iz onoga što je Milić od Mačve zapisao 1989. da bi sačuvao od zaborava usmeno predanje koje je postojalo u porodici Femić.

„Kraljevstvo Slavena” Mavra Orbinija iz 16. veka identično opisuje život Miloša Obilića što ukazuje da bi se „Gerasimov letopis” mogao smatrati autentičnim izvorom.Ovi letopisi sadrže mnogo toga što se ne poklapa sa današnjom, „zvaničnom” srpskom istorijom, što je slučaj i sa pričom o Milošu Obiliću.

“Marko Kraljević je u vreme kada je Miloš boravio kod njega već bio sultanov vazal. Prilikom odlaska na poklonjenje u Jedrene, on je poveo i Miloša Obilića sa sobom koji je svojom pojavom i snagom oduševio sultana Murata koji ga je zadržao tamo. Po nekim indicijama iz Gerasimovog letopisa i iz našeg narodnog predanja i epskih pesama, proističe da je Miloš bio zatočnik, vitez koji se borio za slavu” – priča Aleksandar Tešić književnik koji je progovorio o onoj strani srpske istorije o kojoj malo ko zna.

Tako je Miloš Obilić kod Murata u službi ostao, prema Gerasimovom letopisu, sedam godina! Ako je to tačno, Miloš je onda i te kako poznavao turski način ratovanja, sve njihove slabosti i snage.

“Miloš se u Srbiju vratio nešto pre bitke na Toplici, kada se posebno istakao komandujući vojskom kneza Lazara. Pobedio je upravo jer je dobro poznavao Turke i njihov način ratovanja. Nakon toga, po predanju, knez Lazar mu je dao titulu vojvode i na upravu Braničevo gde i danas postoji mnogo toponima sa njegovim imenom. Međutim, tu je vladao samo 2-3 godine, pa i nije stigao da ostavi neki materijalni trag” govori Tešić.

A onda je na red došla i Kosovska bitka

Upravo zbog službe od 7 godina Miloš je mogao lako da prođe kroz vojsku do Murata. Potvrdu o tome nalazimo i kod pomenutog Mavra Orbinija koji u svom delu kaže da je Miloš došao „u tabor Turaka kod kojih je bio na velikoj ceni. Stoga je smesta bio uveden pod šator turskog cara, koji se jako obradovao njegovom dolasku”. Kako bi drugačije, pre ili za vreme bitke, neko uspeo da priđe sultanu? Sultan nikada nije bio u prvom redu vojnika, nego u svom utvrđenom logoru, ograđenim rovovima, kopljima i stražom

Ovakvom utvrđenom taboru moglo se prići samo sa posebnom dozvolom, beratom, koju je Miloš Obilić imao jer se, po priči iz Gerasimovog letopisa, Murat nadao da će se Miloš vratiti njemu u službu. Ovo je Miloš iskoristio da bi mu prišao i ubio ga!

Sve ostale priče – da je Murat ubijen na prevaru posle bitke, da je Miloš sam uspeo da ubije 12.000 Turaka kao što kaže epska pesma, ili da je sa 12 vojvoda uspeo da se probije do sultana, smatra Tešić, malo su verovatne jer bi turski izvori to naveli, a nijedan ne spominje takav scenario.

– Uostalom, za svakog cara najveća čast bi bila poginuti u borbi, a ne kao rezultat nečijeg lukavstva, pa bi savremeni turski izvori s ponosom isticali junačku smrt svog sultana.

Gerasimov letopis je izgoreo u kući porodice Femić 1943. i navodno ne postoji prepis.

Postoji priča o tome da ga je neki sveštenik čitao i da mu se nije dopalo šta tu sve piše jer bi srpska istorija tog perioda bukvalno morala ponovo da se piše kada bi on ugledao svetlost dana. Zato o njemu ni danas ne znamo mnogo. Ipak, možda ćemo jednog dana saznati istinu i tako što će neko uspeti da se probije do tih turskih arhiva koje oni toliko čuvaju.

dnevno/opanak