„Da me đed vidi, verovao ne bi“ – rečenica koja je postala simbol jedne priče iz Novog Pazara, priče koja je u samo nekoliko sati obišla region i rasplakala mnoge. Sve je počelo jednostavno – mantijama sa spanaćem.
Na društvenim mrežama ovih dana viralno se deli emotivna objava gospođe Kate Bucik, koja je ispričala događaj iz Novog Pazara, grada poznatog po multikulturalnosti, ali i po tradicionalnim jelima među kojima su mantije s mesom nezaobilazni specijalitet.
Međutim, jedan lokalni pekar odlučio je da napravi nešto drugačije – posne mantije sa spanaćem. Na prvi pogled, ništa posebno. Ipak, kada se otkrije pozadina te odluke, priča prerasta u lekciju iz međuljudskog poštovanja i zahvalnosti.
- „Gledam komšiju pekara kako nosi zeleniš sa pijace… Kaže da mora da spremi mantije sa spanaćem. Otkako znam za sebe, ta porodica ih pravi samo s mesom, nekad sa sirom, ali nikada posne. Pitam ga šta se dešava, a on mi ispriča da mu je kćerka bila na studijama u Nišu i da su joj tamo, tokom Ramazana, pravoslavni domaćini organizovali iftar i sehūr. Bila je to pažnja koja ga je duboko dirnula.“
Pekar nije mogao da ostane ravnodušan na takvu gestu. Njegova porodica, vođena emocijama i željom da uzvrati poštovanjem, odlučila je da pripremi mantije u verziji koja će odgovarati i onima koji poste prema pravoslavnim običajima.
- „Oni su moje dete dočekali kao svoje. I sad kada oni dolaze kod nas, red je da ih dočekamo još bolje. Moje cure su smišljale recept za posne mantije. Da me đed vidi, verovao ne bi. Ali ima da budu najbolje, to ti ja velim…“ – prepričava on.
Kroz jednostavan čin pripreme hrane, nastala je snažna poruka – da solidarnost, empatija i međusobno uvažavanje nadilaze sve razlike. U komentarima ispod objave mnogi su istakli da su priču čitali sa suzama u očima, dok su drugi poručivali da „ova deca danas grade ono što generacije političara nisu mogle ni da zamisle“.
- „Meni je teško da poverujem da će tu porodicu sutra iko moći da ubedi kako ih Srbi mrze. Ne, jer oni su videli drugačije“, zaključuje se u priči.
U vremenu podignutih tenzija i podela, ovakve priče podsećaju nas na ono najvažnije – ljudskost. Jer kada jedni pripremaju iftar, a drugi mantije sa „travom“, tada zaista svi sedimo za istim stolom. I tada, kako kaže jedan od komentara, „ni vera ni nacija nisu prepreka, već povod za razumevanje“.