„Žao mi je. Žao mi je što je sve tako ispalo. Svašta se izdešavalo u našim porodičnim odnosima. Nisam mnogo učestvovao u Novakovom odrastanju“, kaže Zdenko Žagar.
Pre nego što je rođen, ja sam četiri godine bio u Prištini. Bivša supruga i deca su živeli u Beogradu, a ja tamo. Dolazio sam vikendom. Posle sam se razveo od bivše žene, pa sam bio prinuđen da se malo distanciram od svoje porodice. Kontakrirao sam ja njih, ali to nije bilo to. Dijana je mene krivila za razvod, i to ne može da mi oprosti. Ja smatram da je za razvod uvek potrebno dvoje. Koliko je muškarac kriv, toliko je i žena kriva“, priča u emotivnoj ispovesti za Nova.rs Zdenko Žagar, otac Dijane Đoković i deda prvog tenisera sveta, Novaka Đokovića.
Novak Đoković pored tenisa, najviše pažnje posvećuje porodici. Prvi teniser sveta je često u javnosti govorio o svom pokojnom dedi Vladimiru, ocu Srđana Đokovića, kojem je posle smrti posvetio i pobedu kada je igrao protiv Ukrajinca Aleksandra Dolgopolova. Njih dvojica bili su vrlo bliski i povezani, pa je najboljem teniseru sveta dugo trebalo da preboli taj nedostatak posle njegove smrti.
Foto: Filip Krainčanić, Nova
Otac Novakove majke, Dijane Đoković, Zdenko Žagar (82), ponosan je na svog najstarijeg unuka, te ne propušta nijedan njegov meč preko malih ekrana.
Ekipa portala Nova.rs posetila je Noletovog dedu u njegovom stanu na Čukarici, koji se prijatno iznenadio čim je otvorio ulazna vrata.
“Dobro mi došli. Izvolite, uđite i raskomotite se. Ovde nema nikoga osim mene, knjiga i fotografija na zidu. Deca su otišla na svoju stranu. Od prve supruge, Dijanine i Sandine majke sam razveden, a druga supruga živela je sa mnom, ali je preminula 2017. godine, i od tada sam sam. Svako društvo mi prija”, rekao je Zdenko, da bi zatim otišao do kuhinje, izneo vruću gibanicu i posluženje.
“Ovo je komšinica napravila. Imam divan komšiluk. Za vreme vanrednog stanja, kada smo mi penzioneri bili zatvoreni, njih petoro-šestoro iz komšiluka me je snabdevalo. Dijana mi je takođe obezbedila sve što mi je bilo neophodno. Da se razumemo, nisam izlazio napolje zato što nisam smeo, a ne zato što sam mator”, rekao je Žagar kroz osmeh.
Noletov deda se pohvalio da je prisustvovao nedavno održanom turniru koji je organizovao njegov unuk Novak i naglasio da mu je teško zbog raznih uvreda i osuda na račun njegovog unuka prvenca pošto su se pojedini učesnici Adrija tura, pa i sam Novak, zarazili koronavirusom.
“Turnir je bio na otvorenom. Pa nije Novak doneo koronu! Baš sam besan. Eto, on je dobio, a ja sam bio tamo i nisam dobio koronu. Nije mi bilo prijatno kad sam saznao da se zarazio. Naravno da sam bio uplašen. Ali, ja sam u startu verovao da je on dovoljno fizički i psihički jak da može daleko lakše da podnese neprijatnosti. Govorim to malo i sa svog aspekta. Ceo život se bavim sportom i znam da je fizička aktivnost izuzetno bitna, a pogotovo ako uneseš malo dobre volje i tako ćeš pobediti ono što ne valja. Ja sam ove godine prisustvovao turniru i nemam koronu (smeh). Unuk dobio, dedu zaobišla. Ja ne znam zbog čega ga stalno osuđuju. Po meni je to prljavo razmišljanje, nažalost. Jedini povod i razlog da se baci ljaga na njega je to što je Srbin. Da, da. Zato što je on Srbin iz tamo neke nedođije, jer ne znaju gde je ta Srbija i Beograd. Bolji je i čuveniji od svih njih što vređaju, eto. Sve se objašnjava u tri reči. Sve to smeta Nadalu, Federeru i još dvadesetorici koji su ispod njega. A da ne govorim o onima ostalima. Ja neću da komentarišem te bljuvotine. Teško je sve to i treba ignorisati”, kaže Zdenko i dodaje da Đoković ima puno pravo da se predstavlja kao Srbin, iako po majčinoj strani ima hrvatske krvi.
Foto: Filip Krainčanić, Nova
“Ja sam po nacionalnosti Hrvat i rođen sam u Vinkovcima. Moja bivša supruga, Novakova baba, takođe je rođena u istom mestu. Tamo smo se našli i upoznali. Bili smo oficiri koji su došli na službu. Ja sam došao u Beograd, ona je još pohađala školu, pa smo se posle venčali kada mi se pridružila. Tako se rodila Dijana, pa Sanda. Uvek sam govorio da sam Jugosloven ili Hrvat, Srbin nikad nisam bio. Dijana je rođena u Beogradu i tu je odrasla. O Noletu tek da ne pričam. Njemu je i otac Srđan Srbin. Zapravo, pitanje je koliko ima i crnogorske krvi, ima tu malo mešavine. Normalno je da će biti više priklonjen Srbima i ja nemam ništa protiv toga. Ne bi bolje prošao u životu ni da se pradstavlja kao Hrvat. Ni to niko ne bi prihvatio. Isto bi ga svojatali. Pre nekoliko meseci zvala me je jedna rođaka koja živi u Vinkovcima da me pita gde je Dijana rođena. Znači, u Hrvatskoj se raspravlja o tome.”
Žagar se u jednom trenutku zamislio i zaćutao. Pogledao je u reket koji stoji okačen na zidu iznad televizora, da bi mu zatim krenule suze. Posle nekoliko trenutaka pogledao je u nas i poželeo da se izjada.
“Žao mi je. Žao mi je što je sve tako ispalo. Svašta se izdešavalo u našim porodičnim odnosima. Nisam mnogo učestvovao u Novakovom odrastanju. Pre nego što je rođen, ja sam četiri godine bio u Prištini. Bivša supruga i deca su živeli u Beogradu, a ja tamo. Dolazio sam vikendom. Posle sam se razveo od bivše žene, pa sam bio prinuđen da se malo distanciram od svoje porodice. Kontakrirao sam ja njih, ali to nije bilo to. Dijana je mene krivila za razvod, i to ne može da mi oprosti. Ja smatram da je za razvod uvek potrebno dvoje. Koliko je muškarac kriv, toliko je i žena kriva. Međutim, moja ćerka to nije mogla da razume i totalno se udaljila od mene. Posao me je udaljio od porodice jer danas si kući, sutra ko zna gde. Debelo je sve to koštalo. Ali želim da jedna stvar bude jasna – decu sam pravio zato što sam to želeo. Odnosi su nam se kasnije popravili, ali kad god bismo se videli, situacija je uvek bila napeta. Sada je sve kako treba. Svako je na svom mestu i poštujemo se”, kaže Dijanin otac i dodaje da veoma poštuje svog zeta Srđana, koji je najzaslužniji za Novakov uspeh.
“Srđan nema veze s tim što ćerka nije komunicirala sa mnom. On je jedan čudan čovek koji uvek ima pozitivnu perspektivu gledanja na stvari i događaje. To je nešto neverovatno. On je kupio Novaku, kada je bio malecki, prvi reket. Kad se mali hvatao tog reketa onim rukicama, svaku loptu je udarao kao da je profesionalac. To je nečuveno da može neko imati ideju da voli tenis. Srđan je bio taj koji ga je gurao, podržavao i video perspektivu na neki način. A sve se dešavalo u vreme nestašice i finansijskih problema. Dijana je po 25 sati radila tamo na Kopaoniku u restoranu… Baš su se mučili. U to vreme smo bili slabo u kontaktu, ali ja sam verovao da će uspeti da prevaziđu sve. Sećam se da su Dijana i Srđan imali nešto zakazano, pa su onako malenog Novaka doveli kod mene i pokojne žene na čuvanje. Proveo je s nama celu noć. On je mene tada prihvatio kao da se znamo 100 godina. Na neki način mi je pokazao kao mali kakva je njegova psihologija. Bio je kulturno i normalno dete. Ali, mi smo jako malo vremena proveli zajedno tokom njegovog odrastanja. Više vremena je provodio sa drugim dedom, Srđanovim ocem. Bili su mnogo bliži. Stanovali su jedno vreme kod dede. Taj deda je znao da ga uhvati za ruku i odvede na tenis. Par puta sam i ja išao kad on nije mogao”, priča Noletov deda.
Foto: Filip Krainčanić, Nova
Međutim, stvari su sada potpuno drugačije nego pre dve decenije. Deda je sada često sa Novakom u kontaktu i viđaju se svaki put kada je Nole u Beogradu. Zadovoljan je i njegovom suprugom Jelenom, kojoj samo zamera to što Novaka ne hrani dovoljno.
“Često mu pišem poruke. Kad mi se nešto ne sviđa, ja mu pošaljem poruku koju može da pročita i kad je u belom svetu. Slobodan sam da mu kažem šta mu valja, a šta ne valja. Usvaja on to i odgovori mi na svaku kritiku ‘Biće bolje, idemo dalje’. Jelenu sam upoznao, i svaki put kad smo sedeli zajedno, meni je bilo prijatno. Deluje mi kao normalna i komunikativna osoba. Ima svoje ideje kako i šta treba. Nema šta nas dvoje da se slažemo ili ne slažemo. Naš odnos je normalan i kulturan. Bio sam na svadbi, imam ceo album sa slikama”, kaže ponosni deda, pa ističe da zamera unuku što je, kako smatra, mnogo mršav.
“Što se tiče njegovog izgleda, mnogo mi je mršav. Izgleda da Novak može da bude na šargarepama i cveklama, ali ja to ne razumem. Ja smatram da hrana mora imati belančevine, proteine… Premršav je za moj ukus. Viši je od mene za nekih 10 cm, a njegov dres ili nešto od njegove garderobe ne mogu da obučem. Malo mi je. Dijana mi uvek donese nešto od reklamnih njegovih majica i meni sve bude malo. Ja imam 81 kilogram, a on ako ima 70-75 u vrh glave. Nije to težina, nego visina. Ne sviđaju se meni te dijete, a ni to što prave te neke pomade od majčinog mleka. Nisam baš čovek od noviteta (smeh). A mališani su im preslatki. Imam u telefonu snimke, Dijana mi često šalje. Ona mala je kao bombona slatka, a onaj je već mangup od pet godina. Lepo se pozdravljaju sa pradedom”, kazao je Zdenko, koji nije želeo da izostavi ni druga dva unuka – Marka i Đorđa.
Foto: Filip Krainčanić, Nova
“Svaki je mlađi za četiri godine. Marko mi je najslađi. Za Đoleta sam bio zabrinut. Dijani sam rekao da mora da povede računa jer je mlad. Ne zarađuje još uvek. Na neki način živi od roditelja dok ne započne neke svoje poslove. Međutim, Dijana mi kaže da je on kao 300 žena, sve vidi i čuje. Ma, oni su super momci”, završava Noletov osamdesetdvogodišnji deda, koji će uvek pamtiti njegovu prvu pobedu na Australian open-u kao najdražu.
Marija Dejanović, Nova
