Novinar i publicista Radmilo Tadić je gostujući u Jutarnjem programu Kurir televizije objasnio šta je to krvna osveta i koliko je ona zapravo drugačija od ubistva koja kriminalni klanovi izvršavaju.
Tadić ističe da je glavna razlika u tome što se kod krvne osvete ubica ne krije, dok kriminalni klanovi angažuju profesionalne ubice kao i celu logistiku koja bi isplanirala bekstvo nakon izvršenog ubistva.
– U zakonodavstvu se krvna osveta tretira i kao bezobzirna osveta. Što se tiče krvavih nizova, mora da se stavi jedna razlika. Krvna osveta ranije u CG, Albaniji podrazumevala je da onaj koji se sveti, ne krije se, već svesno ide na to. To mu je bio amanet.
Kada je reč o kriminalnim klanovima, najčešće su to planirana ubistva. To znači da se angažuju profesionalne ubice, žrtva se prati, priprema se bekstvo ubice i tu učestvuje šira logistika. Takva dela se teško otkrivaju. Kada je reč o kriminalnim klanovima, tu ima elemenata krvne osvete, ali tu važe druga pravila – objasnio je Tadić.
Tadić je potom naveo primer krvne osvete koji datira još iz 1950. godine za koji navodi da nigde nije zabeležen.
– Iskoristio bih priliku da podsetim na zločin koji bi slikovito objasnio šta je krvna osveta. Slučaj se 1950-ih godina dogodio u jednom selu kod Podgorice.
Čovek iz tog sela je surovo ubio komšije, blizance. Potom je uhapšen. On je ostavio porodicu u selu, imao je sina od 5-6 godina.
Njega je kamenom usmrtila sestra blizanaca koji su ubijeni. Taj dečak je ni kriv ni dužan ubijen. Žena koja je ubila dečaka nije išla u zatvor, jer je krivicu preuzela na sebe njena sestra.
Niko nije želeo da predoči istinu organima i u moralnom smislu to svirepo ubistvo deteta nije bilo osuđeno od sredine. To je strašan slučaj koji nije zabeležen u knjigama – ispričao je Tadić.
Kurir.rs/M.L.
