Novi Pazar – Samir Zoranić, povratnik iz Švicarske i dugogodišnji politički aktivista, nedavno je podijelio svoje jedinstveno iskustvo iz Turske, koje ne samo da oslikava bogatstvo putovanja, već i duboku ljudsku dobrotu.
Zoranić je odlučio zajedno sa suprugom preći na putovanje automobilom kroz Tursku, nakon što su godinama koristili avion zbog njegove infrastrukture. Njihova destinacija bila je Alanja u Antalijskoj regiji.
Putovanje koje je započelo kao obična turistička avantura ubrzo je postalo nešto više kada je njihov auto iznenada stao na autoputu u blizini grada Isparte. Bez telefonske konekcije i znanja turskog jezika, našli su se u nevolji. Međutim, uskoro su naišli na bračni par, Veli i Perihan Karakis, koji su im priskočili u pomoć.
Unatoč jezičnim barijerama, Karakisi su pozvali pomoć na putu i čak su insistirali da ostanu sa Zoranićima dok šlep služba ne dođe. Na kraju su Zoranići dovedeni do ovlaštenog servisa u Isparti, gdje im je sin Karakisove porodice pomogao u komunikaciji s majstorima.
Nakon što je auto popravljen, Karakisi su ih pozvali na ručak i čak ponudili gostoprimstvo u svom domu dok se situacija ne riješi. Ovaj gest pokazuje ne samo kulturu gostoprimstva koja je duboko ukorijenjena u turskom društvu, već i univerzalnu vrednost ljudske dobročinstva.
Zoranić, duboko dirnut ovim iskustvom, izrazio je svoju zahvalnost prema porodici Karakis, ističući da “ljudskost se ubiti ne može”, naglašavajući da su takvi ljudi ti koji čine svijet boljim mestom.
Putovanje Samira i Muzafera Zoranića u Tursku je bilo više od običnog turističkog iskustva – bilo je to podsjećanje na snagu ljudskog duha i dobrote, koje prelazi sve granice i jezike. Pročitajte ispoviest ispod teksta:
Zašto TURSKA…
E pa zato TURSKA…Putujem često na istok i zapad , i od svuda nosim pozitivne utiske..
No u zadnjih nekoliko godina često putujem za Tursku avionom ,jer stvarno imaju dobru infrastrukturu za Aviosaobraćaj..
No ove godine odlučim sa suprugom da pođem sa autom ,da bi smo mogli što više ove lijepe zemlje obići..
Pripreme za put idu uobičajeno ,servis na autu i plan putovanja..
I uz jedno dva noćenja stižemo na planirano odredište Alanja u Antalijskoj regiji..
No iako sa autom , nismo uspjeli mnogo da prošetamo ,jer negdje pokupismo neki virus. No unatoč tome uspjeli smo da nam dvije sedmice budu ipak fine ,jer šetnju su zamijenili šopinzi , a vrijeme nas je divno poslužilo…I tako prođoše dvije sedmice , i juče je bio dan za povratak..
Polazimo iz Alanje u jutarnjim satima ,i sve teče u najboljem redu, no da je život pun iznenađenja nije trebalo puno da se i sami uvjerimo..
Nakon pređenih nekih 200 kilometara , a u blizini grada Isparta ,naš auto odjednom staje na autoputu na jednoj poprilično pustoj uzbrdici…
Palim četiri migavca i stajem u zaustavnu traku , otvaram haubu i naočigled sve je u redu , no i da nije ja sebi pomoći nemogu jer sam po pitanju mehanike laik..
Čekam nekih pet minuta ,verglam no ne pali.
Čekam još desetak minuta ponovo pokušavam no ista stvar neće pa neće..Nemam telefonsku konekciju ,turski ne znam no moja supruga podiže ruku , i nedugo staje auto sa bračnim parom..
Njegov loš engleski ,moj nikakav turski ,ali ljudi onako mirno i tiho okreću broj telefona “Pomoć na putu” sa drugog kraja linije javlja se osoba koja daje kompletne informacije..
Čovjek mi nekako objasni da je dobio kontakt od ovlašćenog servisa za tip moga auta, i da će ih odma nazvat..
Zove i nekih par minuta razgovara ,prekida vezu i kaže mi da će u roku od pola sata stići šlep služba i da će moj auto transportovati pravo u servis..
Srećan i zadovoljan zahvaljujem se dobrotvorima , no gospodin Veli Karakis , čije sam ime u međuvremenu uspio da saznam ,kaže da će oni čekati sa nama dok šlep služba ne dođe..
Govorim mu da ne treba ,da su ionako za nas učinili puno ,no on i njegova supruga ne odustaju..
I zaista ne prođe ni pola sata ,stiže šlep služba i moj se auto nađe na vučnom vozilu..
Gospodin Veli , kaze da ja i moja supruga idemo sa njima ,u pratnji šlep službe..Tako i biva ,mi sa njima u auto i za šlepom do prvog grada Isparta ,u ovlašćeni servis..
Po dolasku u servis ,a pošto smo u međuvremenu saznali da jedan od sinova ove divne porodice živi i radi u gradu Skadru u Albaniji i da govori albanski ,moj sada novi prijatelj okreće telefon i zove sina u Albaniji pošto mu je objasnio u čemu je problem ,njegov sin istog momenta se stavlja nama na usluzi da komunicira između majstora u servisu i onda da meni prevodi na albanski..
Pošto nam iz servisa saopštavaju predpostavljenu dijagnozu kvara , ostavljamo auto u servis stim što glavni majstor najavljuje da može da bude i malo veći kvar ,zašta je potrebno naručit djelove a to znači tek sjutra, no u roku od dva sata ćemo sve znat i da mi možemo da prošetamo..
Naši dobrotvori gospodin Veli Karakis i njegova supruga Perihan , nas uzimaju sa sobom u auto i vode na ručak, ostavljajući cio dan svoje obaveze da se nađu nama za njih potpunim strancima pri ruci..
I helem dok ručamo specijalitet iz dobre Turske kuhinje ,gospodin Veli na svom telefonu nalazi opciju za prevod sa srpskog na turski , i kaže mi..
“Samire nemojte da se sekirate ,iako budete morali da čekate do sjutra , ja i moja supruga smo se dogovorili , vi ste gosti u našem domu koliko god bude potrebno”Vuuuuh skliznu mi jedna suza niz lice..
Kakve su to ljudske karakterne gromade , do prije par sati potpuni neznanac , sada mi otvara svoj dom i svoje srce bez ikakvih predrasuda..Ljudi dok god ima ovakvih ljudi , ovome svijetu nije kraj..
Da li je sve ovo slučajno..I nakon dva sata zvoni telefom mome novon prijatelju , i radosna vijest..
Kvar na autu je saniran ,auto je popravljen i da možemo da nastavimo putovanje..
Naši prijatelji nas vode do servisa ,i još jedna ljudska gesta od strane servisa .
Račun za šlepanje nekih 20 km i saniranje kvara iznosi samo 85 eura.
Uz fiskalni račun i opis posla koji je urađen..
Još jedno prijatno iznenađenje..Pozdravljamo se sa našim prijateljima ,u međuvremenu smo izmijenili kontakte , čvrst stisak i zagrljaj , trepavice vlažne , emocije ne pitaju.
Obećanja za ponovnim susretom , nastavljamo dalje naše putovanje..Isplatilo se je svake sekunde , samo saznanje da bez obzira na sve što se dešava u ovom turbulentnom životnom trenutku ,dok se na sve strane ubijaju nedužni ljudi ali..
“Ljudskost se ubiti ne može”
Hvala vam od srca dragi
Veli i Perihan KarakišS+M Zoranić
