FORMALNOST ILI SVETINJA: ŠTA MLADI MISLE O BRAKU?

124

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2019. godini je u Republici Srbiji zaključeno 35 570 brakova, što predstavlja pad od 2,1% u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, 28 113 zaključenih prvih brakova ukazuje na pad od 3,1% u odnosu na 2018. godinu. Broj zaključenih brakova na 1 000 stanovnika iznosi 5,1. Prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje iznosi 34,5 godina, a za neveste 31,3 godine. Ovakvi podaci nameću dosta pitanja i bude zabrinutost kod mnogih ljudi. Međutim, brinu li i mlade?

NOVAC I BRAK

Sociolog Armin Šaljić kaže da takva statistika nije poslijedica samo ekonomskog stanja u zemlji. Kada mladi dođu do posla, do koga se teško dolazi, nisu sigurni koliko to može trajati i da li će ih nešto iznenaditi. Brojne generacije su prinuđene da odu iz zemlje što dodatno komplikuje planiranje, remeti snove, odgađa važne odluke.

Dakle, bitno je razumijevanje prioriteta. Ukoliko se plašite i ne podnosite bilo kakav rizik i ukoliko ljubav nije jača od straha, vrlo je vjerovatno da se nećete usuditi na zajednički život koji u startu nosi ogromnu odgovornost.

Prema brojnim istraživanjima u mnogim zemljama razvod brakova je bio direktno proporcionalan dobrom životnom standardu. Dakle, sa stabilnijom ekonomijom povećao se broj razvoda, što opet govori da ekonomija nije presudni faktor.

Finansijska stabilnost jeste jedan od preduslova za nastajanje ove zajednice, ako nemamo stabilnu finansijsku situaciju to će uticati na brak, smatra sedamnaestogodišnja Ilma, učenica Gimnazije.

VANBRAČNA ZAJEDNICA

Sa skoro izjednačenim pravima vanbračne zajednice i braka, ovo postaje jedna od opcija kojoj neki pribegavaju.

Nisam siguran da mladi u Srbiji radije biraju vanbračnu zajednicu. To treba dodatno ispitati. Pod vanbračnu vezu bi se trebao podvesti zajednički ljubavni život mladih, pod istim krovom, a ne kratke veze i ašikovanja. Nemate nekih pravnih posledica ukoliko raskinete sa simpatijom sa fakulteta, dok za vanbračnu zajednicu važe brojna pravila, smatra Armin .

Kada se već mladi odlučuju za zajednički život vrlo je važno da to imaju dobro pravno utemeljenje, toga su danas uglavnom svi svjesni.

Vanbračna zajednica se pre bira jer je mnogo lakše raskinuti takvu vrstu zajednice, samim tim izbegava se brakorazvodna parnica kao i deoba imovine, kaže dvadesetogodišnja Ilma, student DUNP-a.

NE BIRATI BRAK

Da se povećava broj onih koji su protiv braka potvrđuje podatak sa ankete koja je sprovedene na Instagram profilu Youth Vibes-a gde je 48% mladih reklo da je vanbračna zajednica izjednačena sa bračnom. Takav stav je njihovo legtimno pravo. To vrlo često ima veze sa njihovim specifičnim odnosom spram tradicije i tradicionalnim viđenjem ljubavanih veza i odnosa. Oni se ne slažu sa modelom braka, obavezama. Ali opet to je legitiman stav.

U redu je ne ulaziti u brak ako nekome takav oblik zajednice ne odgovara, smatra dvadesetogodišnja Selma, student.

Brojni pojedinci smatraju da je tradicionalan način života pun nepravdi, nasilja, nerazumijevanja i nametanja, o čemu svedočne mnoge tužne životne priče iz prošlosti, kaže Armin.

UTICAJ TEHNOLOGIJE I TRENDOVA

Većina misli da brz život ima uticaja ali pre će biti moderni trendovi i mogućnosti. Prema mnogim teoretičarima brak ima osnovne 4 funkcije: seksualnu, odgojnu, reproduktivnu i ekonomsku. Te funkcije su se uglavnom razvijale unutar pordice u prošlosti, prosto nije moglo drugačije. Danas je sve četiri funkcije moguće ostvariti mimo braka, od veštačke oplodnje, dobijanja potomstva, preko seksualnih usluga do privatnih vrtića i usluga pedagoga profesionalaca u odgojnom procesu. Takođe evidentno je da su žene ekonomski slobodnije i zaštićenije u odnosu na prethodni period.

RANI BRAK

Prema mišljenju sociologa rani brak je relativan i ne treba ga strogo vezati za religiju, više za tradiciju koja se prenosi. U primerima verskih ličnosti čuveni su brakovi u zrelom dobu, ali i primeri uspešnih mladih bračnih parova. Generano idealno bi bilo da čovek pronađe voljenu osobu dok je relativno mlad. To je nekako i suština veze, ljubavi i strasti. Brak ne treba da bude neko rešenje za nekakve probleme kod mladih, brak treba da bude kruna ljubavi, nipošto beg od nečega.

Čak 71% ispitanika naše ankete reklo je da nije pametno uću u brak mlad/a. Na to sa koliko godina treba ući u brak većina (128 njih) je glasala za opciju “kada god se partneri osete zrelo i sposobno za brak”.

Ne treba ulaziti ranu brak jer uglavnom nisu partneri dovoljno zreli, to bude ishitreno i bez razmišljanja a za tako veliki korak treba dobro razmisliti, kaže dvadesetjednogodišnji Alen.

I rani i kasni brak mogu biti greška. Teško je dati jedinstveni recept. Uspješan brak je velikim dijelom i lutrija. Možete sa danonoćno baviti analizama i opet oststi bez rješenja. Čuveni naslov „Izbirač naiđe na otirač“. Postoje različiti primjeri uspješnih i neuspješnih veza. Ono što je sigurno, jeste da su i neuspješne veze bolje od nikakavih. Čovjek treba da sluša svoje srce, nipošto da donosi odluke pod pritiskom.

 

Izvor: youthvibes.rs