Film “Quo vadis, Aida?” nije pravljen da se nekome stavlja prst u oko, niti da se tretira genocid kao zločin koji se pripisuje jednom narodu, već je napravljen kako bismo nakon njega bili bolji, rekao je u Novom danu glumac Emir Hadžihafizbegović.
Velike teme, poput ove, treba da se rade sa vremenske distance, ocenio je on.
„Taj film nosi univerzalnu poruku, a to je istraživanje geneze zla, i ovo je samo jedan umetnički rakurs genocida u Srebrenici, a to je uloga holandskog bataljona unutar cele te ljudske drame koja se desila.. Radiće se i drugi filmovi sigurno, Jasmila je izabrala ovaj rakurs“, naveo je on.
Umetnost i postoji, kako je rekao, da otvara probleme i popravlja ljude, ako otvori problem već je ispunila svoj zadatak, ako i popravi ljude to je trijumf umetnosti.
„Ovaj film nije pravljen da se nekome stavlja prst u oko, da se dižu nacionalne tenzije, niti da se tretira genocid kao zločin koji se pripisuje jednom narodu, film je potreban i napravljen da nakon njega budemo bolji, da se na toj strašnoj traumatičnoj temi menja politički, ljudski narativ da izađemo iz ovih 30 godina, koje su pojeli raznorazni fašizmi“, kazao je.
Hadžihafizbegović u filmu glumi srpskog oficira, desnu ruku Ratka Mladića. On je rekao da mu je prvi dan snimanja bio posedno težak, i ispričao kako je više od 30 članova njegove uže familiije stradalo u Srebreničkom genocidu.
„Prvi dan snimanja je bio težak, retko kad se u ljudskom životu iluzija i stvarnost tako surovo sudare. Film je iluzija, ali kada se iluzija i stvarnost sudare u liku kakav je taj zločinac, onda nije bilo lako prvi dan igrati, pogotovo što sam startovao sa tom ogromnom scenom u hangaru“, rekao je.
Glumac je povrdio da se nekoliko statista onesvestilo tog dana, desetak njih.
„Većina njih je bila po bosanskohercegovačkim logorima, i taj flešbek na logore, tiranisanje tih ljudi je verovatno prouzrokovalo kod njih poseban stres, prekinuli smo snimanje te velike scene, Jasmila je dala pauzu dva sata, razgovarao sam sa njima, ta scena je bila teška“, naveo je.
Govoreći o tome da se film nije prikazivan u RS, on je rekao da je „strašno da BiH film ne može da se prikazuje na jednom delu teritorije BiH, suverene države.
„Onog trenutka kad film Jasmile Žbanić bude premijerno prikazan u Sava centru i kada bude prikazan u nekom banjalučkom prostoru – znaćemo da je politički fašizam krenuo nizbrdo. To je degutanto da takvo remek delo, zapis, istorijski dokument se zabranjuje na delu države čiji je to film. Gnušam se toga“, rekao je glumac.
Kako je istakao, niko taj genocid ne pripisuje srpskom narodu, nego politici, „zombijima, polusvetu koji je u dva tri dana pobio devet hiljada ljudi i to nema veze sa državom“.
„Onaj ko ne priznaje genocid, spreman ga je ponovo počiniti, genocid nema veze sa srpskim narodom, ali ima veze sa tim zločincima, nekima je suđeno, nekima još nije, neki se šetaju Srebreniciom“, dodao je.
Ispričao je da je kada je prvi put gledao film u Sarajevu – posle njega je nastao muk. „Naravno – muk, naručiš kafu, zapališ cigaru, klikneš prvi portal – Četnici se postrojavaju u Višegradu! Mi još živimo Srebrenicu, taj ambijent još traje. Fašizam je još u kontinuitetu. I dalje živimo fašistički narativ unutar geografija koje su se nekad zvale Jugoslavija“, smatra glumac.
Bosansko-hercegovačko ostvarenje „Quo vadis, Aida?“ rediteljke Jasmile Žbanić, u kome glavnu ulogu igra srpska glumica Jasna Đuričić, našao se u užem izboru kandidata nominovanih za nagradu Oskar u kategoriji najbolji međunarodni film, a zvanično je nominovan za dve Bafta nagrade.
On je srpskim glumcima Jasni Đuričić i Borisu Isakoviću na profesionalizmu i hrabrsti koje su pokazali učešćem u ovom filmu.
„Nismo razmišljali o tome da će film dobijati nagrade, mi smo profesionalno pristupili radu na tom filmu, znali smo da radimo važnu temu, da smo radili neku drugu temu, a ne o genocidu o Srebrenici, ja bih bio srećan čovek, nažalost živimo na takvim geografijama gde se mora ostaviti takav trag o potocima krvi koji su tekli eks-jugoslovenskim prostorima, Bosnom najviše“, ocenio je Hadžihafizbegović.
Rekao je i da podržava svaki film koji tretira nevino ubijene ljude.
„Podržavam i Daru iz Jasenovca, nisam gledao film, ali tematiziranje unutar kinematografije nečega što je agresija na malog, običnog, nevinog čoveka treba da se radi od sad pa do sudnjeg dana“, zaključio je.
