Josip Skoko iz mesta Orašac u opštini Prozor-Rama ima sopstvenu farmu krava, posao mu ide odlično, a planovi su mu još bolji. Ovaj mladi čovek u svom radnom odelu zrači posebnom vedrinom Iako svakodnevno slušamo o velikom broju mladih koji odleze na Zapad u potrazi za boljim životom, postoji i mali broj onih koji žele da ostanu i da rade na svojoj zemlji. Josip Skoko tvrdi da mu je borba za koru hleba ovde mnogo slađa, nego ona koji bi imao u nekoj od zapadnoevropskih zemalja. Ovaj mladić iz mesta Orašac u opštini Prozor-Rama sa svojih 23 godine ima sopstvenu farmu krava.
Neko bi pomislio da na ovoj zimskoj farmi radi smrknut, turoban i iscrpljen čovek, ali on u svom radnom odelu zrači posebnom vedrinom.Odlučio je da odmah započne priču i pokaže objekat gde su mu smeštene krave, prenosi ramski-vjesnik.ba.- Ovde su smeštene krave tokom zime, a leti su u Trebiševu. Trenutno imam 17 grla. Pre par dana je stigla jedna prinova tako da sada imam 18 grla. Leti su krave na ispaši u podnožju Vran planine, u mestu Trebiševo. Tada im pripremam seno i drugu hranu za zimu, a zimi se moram spustiti ovde u Orašac – kaže on.
Pored sena Josip je do sada na Trebiševu sejao i žito. Sada je to znatno povećao. Od proleća pa do kasne jeseni krave su na ispaši tako da imaju zaista kvalitetno mleko. Pored svojih krava, Josip čuva i krave drugih ljudi koji žele svoju stoku da hrane pravom planinskom travom. Tokom dana krave su na slobodnoj ispaši, a nakon povratka sa ispaše dobijaju pojačanu ishranu.- Pri ovoj ispaši i pojačanoj ishrani krave daju do 20 litara kvalitetnog mleka. Mleko otkupljuje mlekara, a tu su i drugi proizvodi. Malo je problem što sa Trebiševa moram mleko da dovozim do Orašca kako bih predao za mlekaru kada dođe prevoz. Put je makadamski i dosta loš. Sanacija tog puta bi mi puno značila. Tokom leta kada sam na Trebiševu najviše mi u radu pomažu moji roditelji, posebno moj brat Pero, a po potrebi angažujem i druge radnike – nastavlja Josip priču o svom radu.
– Kao i u svakom poslu, neko odobrava i daje podršku pa čak i radom. Naravno, ima i onih koji u ovome ne vide perspektivu. Znam i ja da je teško, ali uvek mora da se radi. Ja sam izabrao ovo i ne stidim se i ne obraćam pažnju šta će ko reći. Ovo je moja odluka i moj život. Kod nas se uvek kaže da nema posla, a leti je veoma teško naći radnika za pomoć u radu – objašnjava Josip.- U Nemačku ili Austriju bih otišao samo kada ne bih imao hleb, a to sebi nikada neću dozvoliti. Na ovakav način nikada tamo ne bih otišao. Ja sam sebi posao stvorio na kućnom pragu. Puno toga se može samo treba imati volje i treba rizikovati – rekao je on.
– Prvi početni kapital su kreditna sredstva. Evo, ja i sada imam kredit i uredno ga plaćam. Kada mogu plaćati ratu i živeti jasno govori da se isplati ovaj posao i da se jednostavno isplati raditi na svojoj zemlji i kućnom pragu. Opština Prozor-Rama me prati kroz različite podsticaje i subvencije. Ovim putem im se zahvaljujem. Moja velika podrška su moj brat Pero i moji roditelji. Voleo bih da proširim svoje kapacitete, a time bi se stvorili uslovi i za neka nova radna mesta. Verujem da će me opština Prozor-Rama u tome i dalje podržavati. Čim bude ponovni konkurs za podsticaje u poljoprivredi prijaviću se. Do sada sam uspeo da nabavim traktor, kosilice, kopačice, kupilice, posebne prikolice za traktor. Voleo bih da svoju farmu proširim i do 500 grla. Svuda mora da se radi, a najljepše je kod svoje kuće, ovdje u Rami – rekao je on.
IZVOR>TELEGRF.RS
