Mladić i devojka iz Požege poginuli su pre neki dan u kupatilu vikendice u selu Kremna kod Užica, kada je, usled najverovatnije kvara na bojleru, strujni udar ubio dvoje mladih. Nažalost, ovakve tragedije događale su se i ranijih meseci i godina, često uznemire čitavu javnost, ali i podsećaju koliko neispravne instalacije mogu biti opasne, a da građani toga nisu ni svesni.
Strašna tragedija dogodila se sinoć u selu kod Užuca, kada je, usled strujnog udara, prvo nastradao tridesetogodišnji madić, a potom i dvadesetdevetogodišnja devojka.
Foto: Slavica Panić/Nova.rs
Navodno, mladić se u kupatilu tuširao, kada ga je udarila struja. Potom je devojka potrčala da mu pomogne, ali nažalost, u toj nameri je takođe stradala.
Nažalost, nesreće se uglavnom i dešavaju u kupatilu, a najveća opasnost vreba od bojlera, pa onda električnog šporeta, ali i svih uređaja koji su od metala. Stare instalacije i pogrešna upotreba aparata, takođe mogu napraviti problem bilo kome i bilo gde u kući, a zaštita od struje 100 odsto ne postoji. Redovna provera ispravnosti instalacija i uređaja, korak je kako bi se broj nesreća smanjio.
Opasnost je, kažu stručnjaci, može anulirati postavkom “Fidove sklopke”.
“Ona je ugrađena na svako električno brojilo u kući, ali ne bi bio loše s vremena na vreme da se proveri njihova ispravnost. Ako je ‘Fidova sklopka’ ispravna, opasnost po život u kući svedena je na minimum, a ključ je, osim nje, u ispravnom uzemljenju. Dobro je s vremena na vreme te dve stvari proveriti, što većina ljudi ne radi dok se ne desi problem”, rekao je nedavno za Nova.rs električar sa dugogodišnjim iskustvom.
Bojler i grejač, po njegovom mišljenju, glavni su aparati na koje je potrebno obratiti pažnju.
“Kad bojler izgori to nije problem, ali nekad može da se desi da grejač izgori i da iz njega procuri struja u vodu. U kupatilu je sve metalno, a voda je odličan provodnik i praktično ljudi ostaju bez mogućnosti za spas. Bez obzira na to koliko ‘Fidova sklopka’ štiti ili ne štiti, preporučljivo je ugasiti bojler pri tuširanju i korišćenju”, kazao je električar.
Problem predstavlaju i neatestirani prozvodi na tržištu, koji nisu u skladu sa propisima i standardima, na šta upozorava i EPS na svojoj web stranici.
“Obično se radi o različitim tipovima električnih grejalica, roštilja, aparata za kuvanje kafe, lampi, fenova. Privučeni niskom cenom, atraktivnim dizajnom, zvučnim nazivom i agresivnom reklamom, bez ikakve provere i saveta stručnjaka, kupovinom ovakvih uređaja izlažete sebe i okolinu opasnosti od strujnog udara i požara”, upozoravaju iz Elektroprivrede Srbije.
Oni navode i da svi aparati koje upotrebljavamo u domaćinstvu moraju imati specijalnu zaštitnu izolaciju i kućišta koja onemogućavaju dodir na delovima pod naponom. Upozoravaju i da aparati treba da stoje na suvim podlogama od gume, plastike ili drveta, i da instalacije moraju biti propisno uzemljene.
Pored toga, potrebno je redovno proveravati osigurače, pregorele uloške menjati originalnim i novim i ne stavljati nikakve žice, licne…
“Popravke na električnim aparatima i instalacijama poveravajte samo ovlašćenim stručnim osobama. Svi dovodni kablovi do uređaja moraju biti sa neoštećenom izolacijom, a utičnice i prekidači ispravni i bez mehaničkih i termičkih oštećenja. U prostorijama u kojima je veća vlaga, veća je i opasnost od strujnog udara”, upozoravaju stručnjaci.
Jedna od ljudskih grešaka jeste i neisključivanje uređaja iz struje pre nego što neko pokuša da nešto popravi, proveri ili zameni, na šta je upozorio i elektroinženjer Joviša Jovanović za Blic.
“To važi čak i kada se menja obična sijalica, a naročito kada se otvaraju neki složeniji aparati. Uređaji koji sadrže mnogo metalne mase mogu postati opasni i na sam dodir. Takav problem najčešće se stvara upravo na bojleru”, izjavio je Jovanović.
Koliko su bojleri opasni objašnjavali su i vodoinstalateri.
“Kada pregori grejač u bojleru, odnosno, kada se istopi sve okolo, unutra ostaje žica koja greje vodu. Kod starih instalacija bojler se nađe pod naponom, sklopka ne može da “iskoči”, a kao jedini provodnik struje ostaje upravo čovek koji se u tom momentu nalazi u kadi. Kroz vodu se prenosi struja, elektricitet je rasprostranjen kroz celo telo, a smrt je gotovo neminovna”, objasnili su nedavno.
Jedan od uređaja koji takođe može biti opasan jeste i šporet.
“Može se desiti da unutar šporeta iz nekog razloga dođe do prekida uzemljenja, napon mreže onda “probije” i dođe na masu šporeta. Ako tada dodirnemo šporet, i sami dolazimo u napon, a šta će se s nama desiti, zavisi od sredine, na primer od toga da li smo obuveni. Bosi ili ljudi koji stoje na mokrim pločicama dolaze u životnu opasnost, jer što je manji otpor sa zemljom, struja je veća, a strujno kolo se zatvara u našem telu”, ispričao je Jovanović.
Slično se dešava i sa grejnim telima, a posebno treba voditi računa pri upotrebi kvarcne peći, a najbezbednije su možda TA peći, jer kao izolaciju koriste i vunu.
“I sa aparatima od plastike treba biti savestan. Svi umotavamo kabl fena oko ručke, mada tako izolacija može da pukne. Kada se fen ponovo uključi, na tom će mestu teći živa struja, koja se nikako ne sme dodirnuti rukom. Ista je stvar sa peglom, zbog čega pre upotrebe aparata treba izdvojiti nekoliko sekundi i pregledati kablove jer žice koje se vide su otvoren put do nesreće. Slično je i sa punjačima za telefone, tablete i lap topove, koji premeštamo svuda po kući, čime se opet šteti izolacija”, objasnio je Jovanović.
Efikasna mera predostrožnosti jeste redovna provera instalacija. Za objekte od javnog značaja, provera je obavezna na dve godine, ali u privatnim domovima je to retka praksa.
Prema savetima električara, fen se ne sme koristiti u blizini kada, tuš kabina, bazena ili drugih mokrih površina. Ukoliko koristite fen u kupatilu, obavezno je isključiti kabl iz utičnice nakon upotrebe, a to pravilo važi čak iako je fen isključen na dugme.
Kako pomoći unesrećenog, kada se dogodi strujni udar
Devojka iz Požege, najverovatnije je nastradala kada je pokušala da pomogne momku, zbog čega je važno poznavati način na kome se unesrećenom može pomoći, kako se ovakve tragedije ne bi ponavljale.
Prekinuti dovod električne energije, isključiti najbliži prekidač, odvrnuti osigurač, ili izvući utikač iz utičnice preko koje je unesrećeni u vezi sa naponom, prvi su koraci pomoći.
“Ako je provodnik u vezi sa unesrećenim, može se ukloniti suvim štapom, ili vukući unesrećenog za suvi deo odela. Ako u blizini nema gumenih rukavica, treba stajati na suvoj dasci ili plastičnom podu. Ako unesrećeni ne diše ili je u dubokoj nesvesti, potrebno je najhitnije zatražiti lekarsku pomoć, a u međuvremenu masirati srce u kombinaciji sa veštakim disanjem. Zbog poremećaja krvotoka, u mozgu nastaje manjak kiseonika, a poznato je da moždane ćelije samo nekoliko minuta mogu preživeti bez njega. Ovo treba nastaviti i duže vreme, pri čemu se spasioci smenjuju, sve do uspostavljanja prirodnog disanja”, upozoravaju iz EPS-a.
