Majdevac blista u Novom Pazaru: Umalo nisam batalio fudbal
Andrija Majdevac, iako dijete Napretka, pažnju javnosti skrenuo tek u Novom Pazaru
Super ligi se ove sezone u najpozitivnijem značenju dogodio Novi Pazar, a Novom Pazaru na istovetan način Andrija Majdevac. Prije osam godina biser kruševačkog fudbala nije bio po ukusu tadašnje upravljačke garniture Napretka, pa kako mu je buntovništvo strano nije pravio pitanje kad je pozajmljivan Temniću i Dinamu iz Vranja.
Kao 20-godišnjak svjestan da stagnira, onda kad najviše može da da krenuo je u fudbalsku pustolovinu Mediteranom. Za četiri godine u malteškom Balzanu i Etnikosu iz Ahne i AEL-u iz Limasola spakovao je vrijedan kapital izražen u brojkama – 101 utakmica i 45 golova.
Značajnije od toga je da ga je tek put u nepoznato učinio vidljivim u Srbiji. U julu prošle godine donio je odluku o povratku u zemlju i ne sanjajući da će ga tek u Novom Pazaru ogrejati istinsko fudbalsko sunce.
Novi Pazar je prije devet mjeseci vezao dva uzastopna prvenstvena poraza, a u AEL-u za vas nije bilo mjesta ni na klupi. Šta je preovladalo da ste aktivirali opciju – povratak u zemlju?
– Posle odlaska Dušana Kerkeza iz AEL-a kod novog trenera Grka Savasa Pantelidisa bio sam u četvrtom planu. Iz tog razloga sam raskinuo ugovor još ne donevši odluku gdje ići dalje. Varijanta sa Olimpijakosom iz Nikozije bila je najrealnija, ali su stigli i pozivi niškog Radničkog i Napretka, kao i u tom trenutku najbolja od strane azerbejdžanskog Sumgajita. Baš u to vrijeme kontaktirao me je i generalni sekretar Novog Pazara Fikret Međedović, kome sam odgovorio da mi je potrebno malo vremena kako bih razmislio.
Promišljao sam zato što u Srbiji nisam ništa značajnije postigao, a želja da se i ovde dokažem uvek je bila velika. S druge strane, Novi Pazar je vezao startne poraze i logično je u podsvesti postojala bojazan da će se boriti za ostanak u ligi. Rizik je kad dolazite negde gde vas čeka pritisak u svakoj utakmici. Istovremeno, imao sam i neobjašnjiv osećaj koji je govorio da bi izbor Novog Pazara bio pravi. U takvim situacijama volim da čujem i mišljenja ljudi čija reč mi znači, razgovarao sam sa ocem, kao i tadašnjim klupskim drugovima u Limasolu Slobodanom Medojevićem i Stefanom Šćepovićem. Na kraju odluka je bila samo moja, ispalo je da je to bio potez kojim sam prevazišao i najsmelija predviđanja.
U Novi Pazar ste stigli pred utakmicu trećeg kola sa Javorom u Ivanjici. Nespremni ste bili, toga ste se i jedino bojali?
– Ne postoje pravila koja vas vode do uspeha, to se najbolje vidi iz mog primera. Mesec dana nisam trenirao u AEL-u, jer nisam bio u planovima trenera. Radio sam individualno, ali to nije to. Posle samo tri treninga sa Novi Pazarom ušao sam u igru u Ivanjici. Utakmicu smo izgubili, a ja sam se baš mučio i tada i kasnije. Imao sam snage najviše za 60 minuta, tako je bilo i u sledećim mečevima. Međutim, jedna od dominantnijih osobina mi je tvrdoglavost, ne govorim nikome ništa – ćutim i igram. U avgustu prošle godine bio sam baš loše, još mi se desila i povreda pete. Niko o tome nije znao ništa, jer na terenu sam „grizao” i ćutao i pored bolova, sve sam, pa i zdravlje, podredio uspehu ekipe i samog sebe.
I pored svih problema avgust prošle godine je napisao bajku o Majdevcu. Kako?
– Zato i kažem da nikada ne znate šta možete da očekujete. U tri utakmice u 14 dana postigao sam četiri gola. Prvi u Nišu, pa protiv Napretka u Novom Pazaru i dva na gostovanju Mladosti GAT u Novom Sadu. Na terenu je sve išlo da bolje ne može, van terena problemi. Pred duel u Novom Sadu dobio sam temperaturu 38. Mozgao sam i došao do zaključka da sad kad me je krenulo ne dolazi u obzir da propustim utakmicu. Stigla je i nagrada. Novi Pazar je pobedio, a ja sam postigao oba gola. Međutim, u naredna četiri dana temperatura nije padala, a već nas je čekao meč sa Spartakom na našem stadionu. Izdržao sam 40-ak minuta i tražio izmenu, toliko sam bio iscrpljen da nisam mogao da stojim. Posle utakmice utvrdilo se da imam upalu pluća i da me čeka pauza između dva ili tri meseca. Bio je to ozbiljan šok. Srećom, na sledećoj kontroli pokazalo se da nije tako opasno i da će mi trebati samo desetak dana odmora. Tako je i bilo. Sve vreme ležao sam u krevetu i pio antibiotike. Uvek sam išao srcem, nikad glavom, tako je bilo i tom prilikom. Srce, sjajan tim i atmosfera su me i doveli do 12 golova.
Kako se dogodilo da dete Napretka pažnju javnosti skrene na sebe tek u Novom Pazaru. Postoji li suvislo objašnjenje zašto u Kruševcu nisu primetili da u njihovom dvorištu raste golgeter od klase?
– Te 2015. godine bio sam blizu da kažem zbogom fudbalu, evo i zašto. S Napretkom sam kao 16-godišnjak potpisao profesionalni ugovor, već sa 17 debitovao u Super ligi. Trener je bio Slavko Matić, poštovao sam ga mnogo, a on je baš voleo mlade igrače. Odigrao sam pet utakmica, a već me je tražio Lajpcig. Međutim, nisam mogao da odem. Nudili su 150.000 evra, istina bili su još drugoligaši, ali to je period kad je Red bul ušao kao sponzor u klub. Te sezone smo u baražu za opstanak i ispali od Metalca. Ujedno sam bio i omladinski reprezentativac kod selektora Branislava Nikolića, jedini napadač uz mene bio je Luka Jović. Stigao je i poziv za gostovanje Portugalu, u isto vreme kad se igrao i baraž, a umesto Matića za trenera je došao LJubiša Stamenković Piskavac. Tadašnja uprava je insistirala da ostanem za baraž, nisu me ni obavestili da sam dobio reprezentativni poziv. Naravno, nisam se pojavio na prozivci i kako bih kad nisam znao gde bi trebalo da idem.
Selektor Nikolić je rezonovao da glumite, zar ne?
– To je bilo i razumljivo, posle toga nikada više nisam bio u ni u jednoj reprezentativnoj selekciji. Ne znam šta je gore moglo da se dogodi, to ili što sam u oba meča baraža bio 19-ti igrač i utakmice gledao sam s tribina. Bio sam dete i bukvalno potonuo, razočarao u ljude. Sve to me je kao čoveka povredilo, nisam zlopamtilo, ne krijem da bih i pored svega voleo da jednog dana opet budem u Napretku. Sad, iako se uprava promenila, nije vreme za takav potez. Bilo i ne ponovilo se, fudbal mi se više nije igrao sve dok nisam otišao na Maltu.
Ugovor vam ističe na kraju sezone i, kao jednom od najtraženijih igrača u ligi, postoji li dilema otići ili ostati?
– Razgovarali smo, ali već sam rekao da odluke ne donosim preko kolena. Svestan sam da sam karijeru digao na viši nivo. Iz uprave su bili korektni od prvog dana, isto i igrači. Takav sam, kad su ljudi pošteni uvek vraćam dvostrukim i trostrukim poštenjem. Ubija me spoznaja kad toga nema. Kod mene sve polazi od srca, pa očekujem da je tako i kod drugih. Jedan od razloga uspeha Novog Pazara je i taj da kao ekipa imamo veliko srce. Znam da sam jedan od traženijih igrača, ali zaista ne razmišljam o tome. Jedino mi je važno ovo što se trenutno dešava. Posle svake pobede i novog gola sam još srećniji. Videćemo šta će biti, kako sam i rekao, volim da čujem i savete ljudi koji mi mnogo znače.
Za dobru odluku potrebno je mnogo pameti, ponekad i sreće?
– Pozitivno je što je mogućnost izbora široka, ukoliko ne budem ostao u Novom Pazaru voleo bih da moj sledeći klub bude iz jake evropske lige. Zimus sam imao izdašne ponude ruske Alanje i iranskog Traktora. U to vreme bio sam strelac sedam golova, sad sam još efikasniji i nije mi žao što nisam prihvatio.
PORODICA NAJVEĆA PODRŠKA
Majdevac je u porodici pronašao najveću inspiraciju.
– Sa Saškom sam u srećnom braku, zajedno smo već deset godina i velika mi je podrška. Ona, otac Slavoljub, majka Jasmina i mlađa sestra Majda su i najverniji navijači. Otac je igrao fudbal u mlađim kategorijama Napretka i do njegovih pohvala i kritika, jer su uvek na mestu, baš mi je stalo. Porodica je najzaslužnija što sam u fudbalu ostao i nešto postigao. Kad sam imao šest godina iz rodnog Globodera, udaljenog 15-ak kilometara od Kruševca, tri-četiri puta nedeljno otac bi me automobilom vozio na trening. Skupa su nekoliko puta bili i na utakmicama u Novom Pazaru. Bićemo zajedno, kao i Saškina porodica za uskršnje praznike i to me čini posebno srećnim.
PAZARCI „LUĐI” OD KIPRANA
Navijači su posebna priča, njemu.
– Za vernost i ambijent želimo da im poklonimo plasman u Evropu. Odani su klubu, pamtim da je pred jednu utakmicu bilo baš hladno i iz tog razloga smo očekivali najviše 500 ljudi na tribinama, a došlo je deset puta više. Žive za fudbal i klub. Navijači AEL-a su vatreni i pozitivno ludi, naši u Novom Pazaru su još ,,luđi”.
ZNAMO I MOŽEMO
Evroscena je cilj, koliko i realan biće mnogo jasnije posle prve utakmice sa Vojvodinom, u plej-ofu.
– Rivali su kvalitetni, a taj deo lige kratko traje i teško se stiže prednost ukoliko neka od ekipa upiše dva uzastopna poraza. Nadu nam niko ne može oduzeti, a znamo da možemo.
KATAI I RIKARDO (NE)DOSTIŽNI
Majdevac je sa 12 golova deli treće mesto na listi strelaca Novog Pazara. Još uvek je neprikosnoven Almir Aganspahić sa 18 golova u 54 utakmica, Admir Kecap je drugi sa 15 pogodaka dok je Majdevac sustigao svog Kruševljanina Predraga Pavlovića. S tim da je popularni Peđa do te brojke stigao u 65 utakmica, naspram samo 26 koliko je trenutno odigrao treći strelac lige u šampionatu.
Majdevac je sedam golova postigao u šesnaestercu, dva glavom i tri sa bele tačke. Najlepši su dati nakon soloakcija unošenjem lopte kroz dribling u kazneni prostor. Po sopstvenom priznanju gol koji je nedavno postigao protiv kragujevačkog Radničkog izdvaja se lepotom.
– Prednost od pet, odnosno tri gola Kataija i Rikarda je ogromna, dostižna je jedino u slučaju da ih u plej-ofu baš ne bude hteo gol. Realan sam, biću zadovoljan ostanem li treći strelac lige.
Izvor Žurnal
