Bukurešt – Vlada premijera Viktora Ponte povukla je jedan neobičan, neki tvrde neobjašnjiv, potez, koji je već nazvan „islamski gambit”. Gambit je šahovska zamka ili žrtva. Rumunska vlada je donela odluku da se u Bukureštu veoma brzo izgradi džamija koja će biti najveća u Evropi. Uz tu džamiju, koja će moći da primi odjednom 2.000 vernika, ići će čitav kompleks objekata – univerzitet za, navodno, 6.000 studenata islamistike, biblioteka, prostori za rekreaciju i kantina za 100 nevoljnika dnevno. Sve će to biti sagrađeno u stilu arhitekture iz doba osmanske ere.
Za ovu džamiju rekord država daje rumunskoj muslimanskoj zajednici u koncesiju na 49 godina teren od 11.000 kvadratnih metara. Bogomolja će biti podignuta u veoma traženoj severnoj zoni prestonice. Novac za izgradnju (tri miliona evra) daje Turska.
Kako piše turski list „Dejli sabah”, Ankara će zauzvrat dati teren u Istanbulu za izgradnju jedne pravoslavne crkve i rumunskog groblja.
Iz zvanične statistike se vidi da u Rumuniji živi ukupno 80.000 muslimana. Od toga u Bukureštu obitava njih oko 10.000, od kojih polovinu sačinjavaju savremene pridošlice iz raznih arapskih zemalja, koje su i najaktivnije.
Rumunski muslimani su koncentrisani uglavnom u istočnoj pokrajini Dobrudža, koju zapljuskuju Crno more i Dunav. Ta je pokrajina pripadala Turskoj sve do 1877, kada ju je Rumunija anektirala. U Dobrudži je postojalo na desetine džamija, dok na teritoriji Vlaške i Moldavije, kasnije Rumunije, po dogovoru sa Turskom, uz plaćanje određenog danka, tokom vekova, džamije uopšte nisu građene.
Trenutno, Bukurešt ima četiri džamije manjih dimenzija i više molitvenih mesta. Islamska zajednica smatra da je to nedovoljno.
Vest o izgradnji velike džamije u prestonici, koja će imati i svoj univerzitet „evropskog kova”, izazvala je burne i skoro jednodušne reakcije ovdašnjih medija. Na račun premijera Viktora Ponte, čiji se inače politički rejting veoma srozao poslednjih meseci, sručila se čitava bujica optužbi. Međutim, najoštriji napadi došli su sa strane bivšeg predsednika Trajana Baseskua, koji je i sam, pre 12 godina, kada je bio generalni gradonačelnik Bukurešta, dao pristanak za izgradnju džamije i u tom smislu vodio pregovore sa muslimanskom zajednicom.
U želji da se ponovo nađe u žiži političkih zbivanja Trajan Basesku menja mišljenje i sada tvrdi da „ideja o tome da se u Bukureštu izgradi najveća džamija u Evropi i islamski univerzitet za 6.000 polaznika predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost”.
„U trenutku kada se islam širi ka Balkanu, nema većeg rizika za nacionalnu bezbednost od ovoga da ovamo dovedeš muslimanske studente i da ih potom izvoziš u Evropu. Mislim da su ovake odluke u najmanju ruku nepromišljene, ako ne i antinacionalne.” Bivši predsednik predlaže da se o svemu tome raspravlja na Državnom savetu odbrane (KSAT), koji je ovde vrhovni organ za pitanja bezbednosti, i da KSAT poništi „nepromišljenu odluku”.
Najuticajniji rumunski istoričar Neagu Đuvara sa krajnjom skepsom gleda na najnoviji „islamski projekat” u Bukureštu: „Smatram da je apsolutno nedopustivo da jedna zemlja koja se stotinama godina borila protiv muslimanskih verskih elemenata na svojoj teritoriji sada postane centar za širenje islamizma. To je potpuno nezamislivo.”
Teolog Radu Preda smatra da, „ako se ova džamija stavlja u geopolitički plan, onda niču mnoga pitanja”. „Jedno od tih pitanja je sasvim legitimno: kakvu poruku prenosi jedan takav projekat”, ističe Preda.
Drugim rečima, Rumuni očekuju da se o tome oglase i Evropljani. A dotle lider rumunske muslimanske zajednice, muftija Jusuf Murat na sve moguće načine odbacuje „antiislamističke” optužbe i tvrdi suprotno – da će nova džamija imati dalekosežne pozitivne posledice.
„Mi ćemo u stvari suzbijati verski prozelitizam. Nije reč ni o kakvom univerzitetu, već se radi o običnoj nedeljnoj školi, gde će se – subotom i nedeljom – deca upućivati o koranske precepte.” „Naša biblioteka će sadržati samo autorizovane verske i naučne tomove iz kojih će se omladina korektno upućivati u islam. Tako ćemo suzbijati rad nezakonitih džamija koje se osnivaju po prestonici”, kaže muftija Murat.
Muftija Jusuf Murat tvrdi da razne fondacije i NVO otvaraju džamije koje niko ne kontroliše i da one niču kao pečurke posle kiše.
„Otvaranjem velike džamije mi ćemo zameniti sve te ilegalne džamijice u kojima sumnjivi imami svašta propovedaju. To su muslimanski ideolozi školovani po fundamentalističkim ustanovama drugih država.” Naš muslimanski centar biće mesto prosvećivanja, a ne fundamentalističke propagande”, zaključuje Murat. Po muftijinim rečima, optužbe bivšeg predsednika Trajana Baseskua za „izvoz fundamentalista po Evropi” potpuno su neosnovane i vode ka „raspirivanju verske netolerancije”.
Izvesnu smirujuću dimenziju u čitavoj povici oko „megalomanske” džamije u Bukureštu uneo je predsednik Klaus Johanis svojim učešćem, zajedno sa muftijom Jusufom Muratom, na Iftar večeri Ramazanskog posta. Izjava, koju je on tom prilikom dao, kao da je odjednom stišala strasti. „Vaše vrednosti i tradicija nezamenljiv su doprinos etničkom i verskom bogatstvu Rumunije i izgradnji jednog društva razumevanja, tolerancije, dijaloga i mira”, izjavio je predsednik.
Ipak, neke sumnje opstaju. Muftija Murat dao je „garancije” da se islamski fundamentalisti neće ugnezditi u Bukureštu. A šta će biti ako se „garant” promeni? Jer ovde muftiju biraju svake četvrte godine. Ostaje i druga sumnja: šta će Bukureštu (sa svega 10.000 muslimana) najveća džamija u Evropi. I to kada se zna da velika većina rumunskih muslimana živi u Dobrudži, tačnije Konstanci, gde pored zaista velike džamije, koju je 1910. podigao kralj Karol Prvi, kao svoj dar, postoje desetine džamija po mnogim drugim dobrudžanskim mestima.
Posle izvesnog oklevanja po pitanju zidanja muslimanske katedrale u prestonici oglasila se i Rumunska pravoslavna crkva. Ona nema ništa protiv ali hoće da bude sigurna da će se ispoštovati reciprocitet, odnosno da će u Istanbulu biti sagrađena obećana rumunska pravoslavna bogomolja.