Obrazovanje u raljama pandemije (2): Virus oteo i radost

151

Posledice pandemije koronavirusa će se tek osetiti na globalnom nivou i kod svih generacija, ukazuje za „Vesti“ dr Tatjana Vlašković Jovićević, psihijatar i psihoterapeut. Ona objašnjava da je ova bolest koja je uzrokovala drugačiji način života unela stres u čitavu porodicu.

– Period detinjstva i polaska u školu smatra se najlepšim delom života jer se tada deca se i igraju, upoznaju nove drugare, i svakog dana, uče nešto novo i korisno. Međutim, otkako je počela pandemija korona virusom, sve se iz korena promenilo, kako u dečjim životima, tako i u životima njihovih roditelja – kaže dr Vlašković.

Pozivajući se na podatke Unicefa prema kojima čak milijardu dece širom sveta pohađa školu u kućnim uslovima, ona podseća da se se u poslednje vreme razmatra mogućnost povremenog odlaska u školu, s manjim brojem đaka i poštovanjem svih mera prevencije, nošenja maski, redovnog i temeljnog pranja ruku i fizičke distance.

– Međutim, i dalje su skoro sve aktivnosti prenete na kućne uslove, bilo da su u pitanju školske ili vanškolske aktivnosti. Zbog svih ovih promena na globalnom nivou, deca su sklona nizu različitih osećanja, od prvobitne radosti što ne moraju da idu u školu, preko dosade, zatim anksioznosti i napetosti jer su skoro stalno u kući. Neka deca osećaju i depresivne simptome, poput bezvoljnosti, smanjenog ili povećanog apetita, poremećaja spavanja, neraspoloženja. Pošto su mališani po prirodi socijalna bića, veoma teško prihvataju to što ne smeju da izlaze iz kuće, da imaju bliski kontakt sa drugim vršnjacima, odlaske na rođendane, u igraonice – otkriva naša sagovornica kako se manifestuje ponašanje kod nekih mališana na novi način života uzrokovan virusom korone.

Takođe, kako ističe, pošto su i sami roditelji napeti, uplašeni, zabrinuti za svoje i zdravlje svoje dece, često ta nezdrava negativna osećanja prenose na mališane, naročito ako svi provode vreme u istoj prostoriji.

– S obzirom na to da je doba kapitalizma naučilo ljude u današnjem društvu da stalno jure za poslom, obavezama i novcem, ovo zatišje koje je izazvano pandemijom je dovelo do raznih problema, baš zato što sada ljudi ne znaju šta da rade sa slobodnim vremenom i kako da komuniciraju sa ukućanima.

Dr Vlašković savetuje roditelje da ako primete da je dete uznemireno, nervozno, uplašeno, da slabije jede i spava, obavezno popričaju s njim.

– Treba da probaju da ga uteše i smire, da kažu da se sva deca sveta suočavaju s istim problemima, kao i da nađu nove načine komunikacije sa svojim Najvažnije u svemu je da roditelji stalno posmatraju svoje mališane, kako bi mogli da osete i vide neke negativne promene, i da na vreme reaguju.

– Normalno je da postoji period adaptacije na bilo kakve promene u životu, tako da ne treba odmah paničiti ako su deca promenila svoje ponašanje, ili se čudno osećaju. Međutim, ako prođe više od mesec, dva dana, a dete je i dalje uplašeno, napeto, nesnađeno, gubi koncentraciju dok sluša nastavu i piše domaće zadatke, plače, slabo spava ili jede, onda se treba obratiti stručnjaku za pomoć – navela je Vlašković.

Uteha na internetu

Za to su, kako ističe, u današnje vreme dobre socijalne mreže, gde deca, ali i tinejdžeri mogu da komuniciraju sa drugarima, da šalju razne zanimljive sadržaje, igraju igrice i slično. Upozorava da u tome treba biti umeren, kako bi deca imala vremena i za učenje i druženje sa ukućanima.

– Tu su i stručna lica, poput psihologa, psihijatara, psihoteraputa, koji mogu da pomognu da se mladi bolje osećaju i da prihvate novonastale uslove života jer će na taj način zdravije rasti i osećati se bolje.

Test za porodicu

Dr Tatjana Vlašković Jovićević kaže da je novo stanje, veliki test za celu porodicu.

– Sada mogu da se ponovo bolje upoznaju i zbliže, ali postoji prostor i za svađe, nesuglasice, netrpeljivost. Posledice pandemije će se tek osetiti na globalnom nivou i, na nivou svih generacija, tako da na vreme treba pričati o tome i edukovati se kod stručnih lica – pojašnjava naša sagovornica.

Maske izazivaju stres

– Za mališane je veliki stres to što moraju da nose maske jer je teško nositi masku i biti fizički aktivan, što inače deca rade najveći deo dana. Teško je objasniti deci do navršenih 12 godina života da ne mogu više bezbrižno da se druže sa vršnjacima, da se grle, da se igraju u parkiću i igraonicama, tako da je na roditeljima i nastavnicima veliki izazov kako će to da im objasne – kazala je dr Vlašković.

Izvor Vesti-online