U Novom Pazaru je u toku izgradnja toplane na biomasu. Tim kapitalnim projektom najveći grad regije Sandžak, nakon opština Priboj i Mali Zvornik postaje prvi veći grad u Republici Srbiji koji će toplanu na mazut zamijeniti toplanom koja će koristiti ekološka goriva, biomasu i gas, javlja Anadolija.
Ovih dana počela je izgradnja glavnog toplovoda, radovi se sprovode na ugradnji kotlova, dimovodnih kanala i automatizaciji podstanica.
Za gradonačelnika Novog Pazara Nihata Biševca, toplana na biomasu je kapitalni projekat i rješenje problema u oblasti energetike i životne sredine.
“Izgradnja toplane na biomasu višestruko je značajna. Najpre se njena važnost ogleda u tome da će se prestati sa korišćenjem mazuta i preći na ekološki prihvatljive energente. Uprkos rastu cena energenata na tržištu, nova toplana će zadržati trenutne cene proizvodnje i isporuke toplotne energije korisnicima, omogući će se sigurno snabdevanje korisnika, uprkos širenju mreže i novim priključcima. Ono zbog čega sam posebno srećan je da će se rešiti gorući problem zagađenosti vazduha, iz nove toplane značajno, gotovo na minimum će se smanjiti emisija štetnih gasova. Izgradnjom nove toplane u industrijskoj zoni, rješava se problem centralne toplane koja je bila locirana u samom centru Novog Pazara“, rekao je Biševac za Anadoliju.
Izgradnju toplane na biomasu prate i radovi na drugim projektima, a udruženo ih izvode strane i lokalne kompanije.
“Toplotna energija korisnicima centralnog grejanja u Novom Pazaru isporučivala se od ujutru do uveče, kada je temperatura izuzetno niska, grejali bi se domovi Novopazaraca i nešto duže, bez dodatnih troškova za građane. Režim rada nove toplane biće 24 časa. Biomasa je ekološki obnovljivo gorivo, mi ga imamo u našem okruženju. Cilj nam je da lokalne firme budu angažovane na sakupljanju biomase, odnosno sečke. To su energenti koji su jeftiniji od mazuta. Projektom se predviđa izgradnja nešto manje od 2 kilometra nove toplovodne mreže i rekonstrukcija postojeće i ti radovi su u toku. Izgradnjom toplane na biomasu povećavaju se i kapaciteti daljinskog grejanja, sa 100 na 240 hiljada kvadrata”, dodao je Biševac.
Glavni i prateći projekti izgradnje toplane na biomasu vredan je nešto više od sedam miliona eura. Milion eura je grant Vlade Švajcerske a ostala sredstva obezbijeđena su kreditom njemačke razvojne banke KfW.
Plan je da toplana na biomasu u Novom Pazaru sa radom počne ove grijne sezone, 15. oktobra.
Izvor: Anadolija
