Novi Pazar – Nakon optužbi odbornika Građanskog pokreta Sandžaka Edina Zećirovića da Rasim Ljajić i Aleksandar Vučić sprovode „odmazdu nad narodom Novog Pazara“ kroz uskraćivanje zakonskih budžetskih sredstava, reagovao je i sam Ljajić. On je u izjavi za portal Nova.rs odbacio takve tvrdnje i nazvao ih „tragikomičnim“.

• „Ko u tu besmislicu još može da poveruje? Ako postoji razlog za ovakvo postupanje prema Novom Pazaru, onda sam to prije ja, jer je predsednik bio nezadovoljan mojom reakcijom i izjavama povodom upada privatnog obezbeđenja na Državni univerzitet u Novom Pazaru“, kazao je Ljajić.

Podsjetimo, Ministarstvo finansija nije uplatilo skoro 150 miliona dinara na račun Grada Novog Pazara, što uključuje deo poreza na zarade i transferna nenamenska sredstva. Zbog toga kasne plate zaposlenima u lokalnoj upravi, a gradonačelnik Nihad Biševac podnio je žalbu Ustavnom sudu.

Ljajić naglašava da, iako je dugo u politici, ne pamti da je ovakva odluka donijeta prema bilo kom gradu ili opštini u Srbiji.

• „Zaista nemam racionalno političko objašnjenje. Uvijek smo bili korektan i lojalan partner u vladajućoj koaliciji, poštujući realan odnos političkih snaga. Ipak, jasno smo iznosili stavove, posebno u situacijama kada smo smatrali da imamo bolji uvid od drugih – kao što je to bio slučaj sa događajima u Pazaru. Jedina logična opcija je razgovor i dijalog, jer ceo grad ne sme da trpi“, rekao je lider SDP-a i prvi čovek FK Partizan.

Odbornik Edin Zećirović tvrdi da je riječ o svjesnom političkom pritisku i „izbornom inženjeringu“.

• „Ovde se kažnjava isključivo narod zato što je izašao iz nacionalističkih formi. Riječ je o jasnoj odmazdi i udaru na građane“, izjavio je Zećirović za N1.

Novi Pazar – Sandžak je na pragu demografskog sloma ukoliko se hitno ne preduzmu ozbiljni koraci. Ova poruka dolazi od Ferhana Sejdovića, uspešnog privrednika poreklom sa Pešterske visoravni, koji već više od dve decenije živi i radi u Nemačkoj. Od običnog radnika do vlasnika građevinske firme sa 250 zaposlenih – njegov životni put pokazuje koliko rad i istrajnost mogu doneti uspeh. Međutim, Sejdović tvrdi da njega ne pokreće lična zarada, već želja da pomogne rodnom kraju i zaustavi masovno iseljavanje.

• „Iseljavanje je posledica toga što ljudi ne vide budućnost. Ko god je otišao, bolje se snašao od onoga ko je ostao“, kaže Sejdović. On ističe da čak i oni koji imaju privatne firme ne uspevaju da zadrže svoju decu u Sandžaku. „Jedan domaćin mi je rekao: ‘Moj sin neće da ostane ovde, iako imamo biznis. Ne vidi perspektivu.’ Pa ko će onda da ostane?“, pita se.

Sejdović posebno naglašava da pokušaji razvoja poljoprivrede nailaze na nepremostive prepreke. „Ljudi žele da prave farme, ali nemaju vodu. Bez infrastrukture nema ni proizvodnje, ni opstanka“, ističe on.
Kao jednako veliki problem vidi i zdravstvo. „Sa Pešteri se za lečenje ide u Užice – 150 kilometara u jednom pravcu. Troškovi su ogromni, a država plaća i transport, i bolnička kola, umesto da napravi sistem bliže ljudima“, objašnjava.

Sejdović smatra da ključ rešenja leži u organizovanom uvezivanju dijaspore i rodnog kraja. „Naši ljudi žive u 52 države. Umesto da kombijima šalju krevete i sofe, treba da imamo centralne fabrike iz kojih se izvozi ozbiljna roba. Kinezi su tako uspeli – milioni prodavnica po svetu rade za njihovu privredu. To je i naša šansa“, naglašava.

Njegovi planovi nisu samo ideje na papiru. Sejdović već ulaže u prevoz, poljoprivredu i zdravstvo. „Kupio sam autobuse, ali shvatio da nije dovoljno. Treba mreža – lokalne linije do sela i centralne linije do Beograda, Sarajeva, Skoplja, Podgorice. Ljudi ne smeju da čekaju satima“, kaže.
Za poljoprivredu ističe da su voda, putevi i farme prioritet, kako bi mladi imali posao i razlog da ostanu. Pored toga, planira otvaranje poliklinika u Dugoj Poljani, Sjenici i Prijepolju. „Za 15 evra mesečno – svi osnovni pregledi. Da ljudi ne moraju da plaćaju privatnike, nego da svako ima pravo na zdravlje“, poručuje.

Na kraju, Sejdović veruje da Sandžak ima potencijal za evropski nivo razvoja. „Ako se udružimo, Sandžak može biti kao Luksemburg. Veliki hajr za narod, za opštine i za državu. To je ideja za koju se borimo“, zaključuje on.