Rođen u Novom Pazaru, deset godina stariji od Adem Ljajić, Fahrudin Mustafić je izgradio karijeru kakvu malo ko sa Balkana može da ispriča. Dok je kao kapiten selekcije sa Malajskog poluostrva ostao kratkih rukava u borbi za kontinentalni šampionat, do istog cilja stigao je – ali kao član stručnog štaba. I to na istorijski način.
Važan dio njegove životne priče danas je ponovo vezan za rodni grad. Supruga i djeca Fahrudina Mustafića žive i rade u Novom Pazaru, a njegova djeca pohađaju školu upravo u Novom Pazaru, gdje su se porodica i svakodnevni život ponovo ukorijenili. Iako zbog profesionalnih obaveza dio godine provodi u Singapuru, Mustafić naglašava da mu je Novi Pazar ostao trajna baza i emocionalni centar porodice, mjesto kojem se uvijek vraća i s kojim planira i buduće trenerske korake.
Mustafić nije imao blještav put evropskih stadiona, ali je imao nešto drugo: kontinuitet, poverenje i lidersku ulogu. U dresu Singapur odigrao je 87 utakmica, postigao devet golova i godinama nosio kapitensku traku. Po broju nastupa premašio je čak i daleko poznatijeg sugrađanina Ljajića, a razlika u golovima bila je minimalna.
- „Malo su me zaboravili, ali ja sam ostao isti“
„Iskreno, ljudi u mom gradu su me malo zaboravili. Otišao sam još početkom milenijuma“, kaže Mustafić. Ipak, oni koji pamte – bivši saigrači, treneri i prijatelji – ističu i njegove fudbalske i ljudske kvalitete. Skromnost i rad, kako sam kaže, doneli su mu kapitensku traku u klubu i reprezentaciji, bez ikakvih prečica.
Njegovi koreni su u omladinskoj školi FK Novi Pazar, uz važno iskustvo u Jošanici, koje smatra presudnim za razvoj. „Danas se potcenjuju takvi koraci, a meni su upravo oni otvorili vrata ozbiljnog fudbala“, ističe.
Zimskiperiod 2001/02. godine odlazi u Singapur – tada gotovo nepoznatu destinaciju za igrače sa Balkana. Vlažnost, klima i drugačija kultura bili su šok, ali fudbalski sistem uređen i stabilan. „Na poluvremenu kopačke pune vode, gubiš i do pet litara tečnosti“, priseća se. Ipak, upravo tu gradi ime: osvaja trofeje, dobija pasoš i postaje reprezentativac.
Vrhunac igračkih dana obeležili su mečevi protiv Danske, Iraka, pa i protiv olimpijske selekcije Brazila sa Ronaldinjom, Tijagom Silvom i Marselom. „Ronaldinjo je posle utakmice došao sam da se slika. To ne zaboravljaš“, kaže Mustafić.
Po završetku karijere ostaje u fudbalu. Kao pomoćnik, a potom ključni deo stručnog štaba, učestvuje u najvećem uspehu singapurskog fudbala – plasmanu na Azijski kup 2027. godine. Pobeda u Hong Kongu (2:1), bez poraza u grupi i doček na aerodromu u Singapuru – slike su koje su obišle zemlju.
- „Nisam uspeo kao igrač, ali jesam kao trener. To je lepota fudbala“, kaže Mustafić, koji ugovor sa savezom ima do leta 2027. godine i plan da započne profi licencu.
Iako duboko vezan za Singapur, Mustafić ne krije ambiciju da se jednog dana vrati. „Voleo bih da radim u Evropi, a posebno da jednog dana vodim Novi Pazar.“ Prati Superligu Srbije, hvali rad Vladimira Gaćinovića i veruje da Pazar ima talenat, ali da mu treba više strpljenja i sistema.
Na kraju, njegova poruka je jednostavna: „Kako radiš, tako ti se i vrati. Moja priča nekome deluje nerealno, ali ja je volim. I ponosan sam na svaki njen korak.“
Kompletan intervju pogledajte na ovom linku!