Otišao čovek koji je spajao poeziju, muziku i duh jedne generacije — samo mesec dana nakon što je predstavio svoju poslednju knjigu Prodavnica magle
Kulturnu javnost Srbije i regiona potresla je vest da je preminuo Radoman Kanjevac, pesnik, novinar i autor stihova koji su obeležili zlatno doba jugoslovenskog rokenrola.
Rođen u selu Stup kod Sjenice 17. maja 1960. godine, Kanjevac je preminuo 9. novembra 2025. u Beogradu, ostavivši za sobom bogato stvaralačko nasleđe i dubok trag u književnosti i muzici.
U svojoj poslednjoj knjizi Prodavnica magle, predstavljanoj pre samo mesec dana u Kolarčevoj zadužbini, Kanjevac je zapisao rečenicu koja danas odzvanja kao oporuka:
„Smisao života je da iza čoveka nešto ostane. Iza nekoga dobra knjiga, slika ili film, iza nekoga uspešna i lepo vaspitana deca, iza nekoga bogatstvo… Samo onaj ko istinski veruje da će iza njega nešto ostati, može sa zadovoljstvom reći da nije živeo uzalud.“
Njegove reči sada nose simboliku odlaska pesnika koji je i u svojim poslednjim stihovima tražio smisao iza prolaznosti.
Kanjevac je diplomirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Početkom osamdesetih postao je urednik Studentskog radija Indeks 202, a ubrzo i prepoznatljivo ime Radio Beograda, gde je uređivao emisije Prodor, Niko kao ja i To je samo rokenrol.
Njegove emisije bile su sinonim za hrabrost, duhovitost i inovativnost, a mnogi ih i danas pamte kao primer zlatnog doba radijskog novinarstva.
Godine 1989. bio je glavni urednik televizijskog OK kanala, koji se smatra začetkom kasnijeg Trećeg kanala RTS-a i prvim nezavisnim TV projektom u Beogradu.
Pesnik rokenrola: Galija, Viktorija, Dino Dvornik
Radoman Kanjevac ostavio je dubok trag u muzičkom stvaralaštvu. Bio je autor stihova za Galiju u periodu od 1988. do 1994. godine, tokom kojeg su nastali kultni albumi Daleko je sunce, Korak do slobode, Istorija, ti i ja i Karavan.
Malo je poznato da je upravo on autor teksta velikog hita Viktorije i Dine Dvornika Od Splita do Beograda.
„Pesnike pamtimo po jednoj pesmi. Ako će mene pamtiti po nekoj koju su pevale stotine hiljada ljudi – to nije tako loše“, govorio je skromno Kanjevac.
Autor je osam knjiga poezije i eseja, među kojima se izdvajaju:
Reči za pevanje, Kao ruka niz vrat kontrabasa, Čovek u senci, Kraj poezije i Prodavnica magle. Kritičari su ga poredili s Fernandom Pessoom i Abdulahom Sidranom, dok je Matija Bećković njegovu prvu zbirku opisao kao „lirsku autobiografiju čiji stihovi sami sebe preporučuju“. Peca Popović je o knjizi Čovek u senci napisao da je „Znakovi pored puta za rokenrol generacije“.
Kanjevac je dobitnik brojnih nagrada: Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Zlatnog Beočuga, nagrada Radoje Domanović, Dimitrije Davidović, Pečata Narodnog pozorišta i međunarodne Zlatne Nike festivala „Interfer“.
Radoman Kanjevac bio je čovek koji je živeo između poezije i muzike, između emocije i ironije. Njegovi saradnici i prijatelji pamte ga po blagosti, britkom umu i neiscrpnom humoru. Otišao je tiho, ostavivši generacijama nasleđe koje se ne zaboravlja – i dokaz da pesma može biti i život i sudbina.