Redakcija Sandžak Danas
U poslednjih pet godina, Srbija se suočila sa dramatičnim smanjenjem svojih šumskih i obradivih površina, pokazujući tendencije koje bi mogle imati dalekosežne posledice ne samo za ekologiju, već i za socijalno-ekonomsku strukturu zemlje. Prema najnovijim statističkim podacima, zabeleženo je smanjenje šuma za alarmantnih 48,2%, dok je obradivih površina manje za 23%. Ove brojke su izazvale zabrinutost među stručnjacima i opštom populacijom, jer ukazuju na potencijalne ekološke katastrofe i ekonomsku nestabilnost u bliskoj budućnosti.
Nestanak 50.000 poljoprivrednih gazdinstava, kako su pokazali rezultati Popisa poljoprivrede 2023, simptom je dublje krize koja pogađa ruralne delove Srbije. Smanjenje broja gazdinstava i dostupnog zemljišta za obradu reflektuje širi trend urbanizacije i napuštanja tradicionalnih oblika poljoprivrede, što dalje vodi ka gubitku biodiverziteta i degradaciji zemljišta.
Drastičan pad šumskih površina, sa preko pola miliona hektara izgubljenih, ne samo da ugrožava biodiverzitet i doprinosi klimatskim promenama, već direktno utiče i na kvalitet života građana Srbije. Šume igraju ključnu ulogu u filtriranju vazduha, zaštiti vodotokova, te pružanju odmora i rekreacije za stanovništvo.
Smanjenje radne snage u poljoprivredi za 14% od 2018. godine, pri čemu dominira starija populacija sa prosečnom starošću od 60 godina, ukazuje na opadanje interesovanja mlađih generacija za poljoprivredu kao zanimanje. Ova tendencija može dovesti do dodatnog smanjenja proizvodnje hrane i povećati zavisnost zemlje od uvoza.
Iako država pokušava da stimulira mlade da se bave poljoprivredom kroz različite subvencije, potrebni su širi i koordinisaniji napori kako bi se obrnuo ovaj trend. Potrebno je investirati u održive poljoprivredne tehnike, šumsku regeneraciju, i obrazovanje mladih o važnosti očuvanja prirodnih resursa.
U trenutku kada se svet sve više okreće ka održivim izvorima i praksama, Srbija se suočava sa ključnim izazovom: kako balansirati potrebu za razvojem i očuvanjem svojih prirodnih bogatstava. Rešenje leži u sinergiji državne politike, naučne elite, i lokalnih zajednica, kako bi se osigurala budućnost koja je i ekološki i ekonomski održiva.