Prvi klub „budala” u Jugoslaviji 1940. godine osnovali Omer, Fehim, Vojo i Šerif

Danas je individualni snobizam dosegao svoju kulminaciju. Obični mediokriteti i „gejaci” proglašuju se genijima i traže da se njihovo mišljenje, često glupo i bespredmetno, poštuje kao velika mudrost. U eri tog „mudrovanja” čudno se prima vijest da su postojali ljudi koji su 1940 godine nisu pazili na to da li će im neko dati kompliment da su mudri i genijalni. Oni su čak toliko daleko otišli da sebe smatraju — budalama! To ocjenjivanje samog sebe koliko je čudno toliko je i karakterno, upravo američki. Jer, samo u Americi mogao se desiti sličan slučaj. Nije to priznanje poteklo iz Sarajeva, Beograda, Zagreba ili iz drugih velikih gradova, to je poteklo iz male bosanske kasabe Foče.

Svi građani koji su se našli na tom terenu nisu osnovali nikakve „kulturne” ni „humane” klubove, već obični — „klub budala”. 22.07.1940.godine održana je prva sjednica odbora u kome se nalaze ugledni građani Foče (gg. Omerbeg Čengić, upravnik pošte, lovac i nogometaš, Fehim Njuhović, direktor „Muslimanske banke” i „Suvobora”, Vojo Kočević, šef za propagandu, Šerif Rašidkadić, viši inspektor u penziji, Nedžib Njuhović, starješina Dobrovoljne vatrogasne čete, te drugi ugledni sugrađani). Na posljednjoj sjednici, konstatovan je veliki priliv članstva. Tako su se javile i mnoge Sarajlije za prijem u članstvo, iako uslovi baš nisu tako laki.

Da bi neko mogao tada postati član kluba budala, potrebno je bilo da podnese (prema potvrđenim pravilima) uvjerenje o tome koliko je do sada popio alkoholnih pića. Predviđa se minimum: 1 bure piva, 1 bure vina i 2 bureta rakije. Za ulazak u odbor već od prije primljenih članova, traži se uvjerenje da član redovno svako veče „akšamluči”. Zaista jedna amerikanijada u zabačenom vilajetu Bosne. Ili: jedan interesantan slučaj Ripli. Tadašnji članak prenosimo u cjelosti:

Kurioziteti u bosanskoj kasabi

Prvi klub „budala” u Jugoslaviji osnovan je u Foči

NEKOLIKO SARAJLIJA TRAŽE DA BUDU PRIMLJENI U ČLANSTVO

Danas je individualni snobizam dosegao svoju kulminaciju. Obični mediokriteti i šegaci proglašuju se genijima i traže da se njihovo mišljenje, često glupo i bespredmetno, poštuje kao velika mudrost. U eri tog „mudrovanja” čudno se prima vijest da postoje ljudi koji mnogo ne paze na to da li će im neko dati kompliment da su mudri i genijalni. Oni su čak toliko daleko otišli da sebe smatraju „budalama”! To ocjenjivanje samo sebe koliko je čudno toliko je i karakterno, upravo američki. Jer, samo u Americi mogao se desiti sličan slučaj. Nije to priznanje poteklo iz Sarajeva već iz jedne bosanske kasabe Foče.

Svi građani koji su se našli na tom prvom klubu, osim davali nikakve „kulturne” i „humane” izjave, već su se ocjenili budalama. Neko je među njima predložio da se formira klub za one što smatraju da su budale. U „Mladom metalu” su se okupili Pašo Sijarić, ugledni građanin Foče i Obrenega Čemetaš, Fehim Njuhović, direktor „Muslimanske banke” i „Suvobora”, Vojo Kočević, šef za propagandu, Šerif Rašidaćić, viši inspektor u penziji, Nedžib Njuhović, starješina Dobrovoljne vatrogasne čete te drugi ugledni sugrađani. Na posljednjoj sjednici, konstatovan je veliki priliv članstva. Tako su se javile i mnoge Sarajlije za prijem u članstvo, iako uslovi nisu tako laki.

Da bi neko mogao postati član kluba budala, potrebno je da podnese (prema potvrđenim pravilima) svjedočanstvo o tome koliko je do sada popio alkoholnih pića. Predviđa se minimum: 1 bure piva, 2 bure vina i 2 bureta rakije. Za ulazak u odbor već od prvih primljenih članova, traži se uvjerenje da su svaki dan popili po litar rakije ili barem čašu redovno svako veče posle večere.

Zaista jedna američka ideja u bosanskom vilajetu Bosne, gdje se i jeste stvorio slučaj Ripli.