Da li je zaista čovek onaj ko može da uradi ono što je otac iz Novog Pazara radio sopstvenoj ćerki godinama?
Novi Pazar, Srbija – U stravičnom slučaju pedofilije koji je potresao Srbiju, muškarac N.D. (45) priveden je zbog sumnje na seksualno zlostavljanje svoje maloletne ćerke, u periodu kada je imala od šest do trinaest godina. Navodi se da je zlostavljanje snimao i distribuirao drugim pedofilima. Ovaj slučaj pokrenuo je ozbiljnu debatu o pravnim i humanitarnim aspektima ovakvih zločina.
Na tribini “Usijanje”, govorili su prof. Milan Petričković sa Fakulteta političkih nauka, sudski veštak Ljubiša Božić i advokat Marko Anđelković Slijepčević. Diskutovali su o složenosti detekcije i procesuiranja ovakvih zločina, kao i o uticaju koje oni imaju na društvo.
Božić je objasnio: “Otkrivanje pedofilije je obično rezultat izjava žrtava, ali dokazi često nisu jasni i zahtevaju detaljnu analizu. Tragično je što ponekad do otkrića dolazi kroz nasilne akcije žrtava, kao u slučaju iz Istočne Srbije gde su deca ubila svog oca-zlostavljača.”
Slijepčević je naglasio važnost prezumpcije nevinosti i oprez u medijskom izveštavanju: “Svaka osuda je preuranjena dok se ne dokaže krivica. Medijske kvalifikacije poput ‘otac iz pakla’ mogu naneti štetu ugledu optuženog.”
Profesor Petričković se fokusirao na psihološke aspekte pedofilije: “Ovo je složena psihijatrijska i društvena problematika. Potrebno je razumeti duboke protivrečnosti u ljudskoj prirodi i uticaj turbulentnih društvenih promena na moralne vrednosti.”
Slučaj iz Novog Pazara je podigao važna pitanja o pravnoj kvalifikaciji zločina incesta i seksualnog zlostavljanja, kao i o distribuciji pornografskog materijala. Očekuje se da će ovaj slučaj biti temeljno istražen i procesuiran, pružajući tako odgovore na brojna pitanja koja su se postavila u javnosti. Božić je pojasnio kako se ovakvi slučajevi pedofilije veštače:
– Pa u suštini, nekoliko scenarija po kojima se ovakve situacije detektuju, otkrivaju, a onda i prijavljuju. Najčešći slučaj jeste da deca koja su napastovana to nekom ispričaju, a da to ne bude majka ili može da bude i majka, pa da ona to pokrene. Nažalost, nekad se dešava da majka zna za to, a da prelazi preko toga. Ako to predugo traje i ako dođe, recimo, dešavale su se situacije da je u jednom mestu u Istočnoj Srbiji, devojčica je već porasla, njen brat takođe, oni su znali šta se dešava, to je bio gotovo običajn scenario svakog drugog trećeg večeri, i ta devojčica koja je zlostavljana i njen brat su ubili oca, bacili ga itd. Znači, nažalost, i to je treći scenario kako se može saznati, ali nekako tragičan, ali i poravnavajući što se pravde tiče.
Potom je nastavio svoje obrazloženje:
– U svim drugim situacijama, sve te situacije, odnosno, otkrivanje takvih pojava je vrlo mučno i teško, i u suštini, osim izjave deteta, ne postoje nikakve druge dokaze da li se to dešavalo, eventualno nekakve sumnje okoline da se to potencijalno dešavalo, i naravno, dokazati sve to osim te priče, nije baš tako jednostavno, ali u suštini, čini mi se da do sada, makar oni ljudi iz pravosuđa su uvek polazili od toga da ako se dete kroz veštačenje potvrdi da su njegove izjave, odnosno, te dečje izjave, uglavnom devojčica, ponekad i dečaka, da su one odgovarajuće, da su to deca koja zaista pričaju događaje koje su preživela, onda se njima poklanja poverenje.
Slučaj incesta i seksualnog zlostavljanja u Novom Pazaru
Pored nekih drugih otkrića, ovde je utvrđeno tako što je pornografski materijal on slao drugim pedofilima. Da li je taj dokaz relevantan dalje sudskim organima i da li će se ovo kvalifikovati kao dva različita krivična dela, incest i seksualno zlostavljanje, i plus posle dalje proširenje pornografskog sadržaja.
Ovo pitanje je odgonetnuo Slijepčević sledećim rečenicama:
– Uz svaku osudu, bilo kog patološkog ponašanja, da bi me javnost shvatila, ako govorimo stručno, mi ne možemo da kažemo da je on zlostavljao ćerku. Jer smo ga onda unapred osudili. Dakle, ja ga ne branim, nego govorim s aspekta struke. Jedine stvari koje ne bih mogao da radim u svojoj praksi su ove stvari. Dakle, bilo koji vid silovanja, seksualnog uznemiravanja, zlostavljanja, pedofilije, incesta, to je nešto što ja kao čovek ne mogu emotivno da iznesem i imam pravo da ne postupam u predmetu u kome smatram da ne bih mogao da pružim kvalitetnu pravnu pomoć i odbranu, ja to emotivno ne bih mogao da iznesem. Naravno, sve bih radio i teško ubistvo, nego ovakve stvari. Naravno, ukoliko se ispostavi da je ovo tačno. I vi kao novinari morate da znate da je kvalifikacija “otac iz pakla” opasna – rekao je Slijepčević, pa nastavio: – Da prevedem, to može da izazove štetu njegovoj časti i ugledu. On ima pravo na svaki vid pravne zaštite i na tzv. prezumpciju nevinosti. Naravno, zato se stavljaju oni inicijali, upravo iz tih razloga. Ali, opet, takve kvalifikacije, a mediji to često rade, u fazi, na primer, predistražnog postupka, dok nije počela ni istraga, je nešto što nije poželjno i nije prihvatljivo, ali ja razumem da se to radi iz razloga da bi se poboljšala gledanost.
Petričković je detaljno pričao o stvaranju i pojavi ove bolesti
– Pa tu je multiplikovan problem i imamo više nauka zapravo koja iz svojih uglova sagledavaju ove probleme. Elementarno je psihijatrija, onaj segment koji se bavi tim devijacijama, patološkim, ovo je ustvari jedan težak oblik bolesnog tog odnosa. Teški poremećaj ličnosti koja je ovo mogla da učini, pričam generalno, globalno. Zatim, taj problem može da se nužno posmatra iz onog neizostavnog segmenta kada je ta latentna ljudska priroda, koja je, kako pojašnjava psihoanaliza, duboko protivurečna i to je taj stav davno iznet u nauci i on je otprilike, kada su ove stvari u pitanju, očigledan i potpuno jasan da je mnogo toga u čoveku dinamično nesvesno i nije pod kontrolom tog svesnog dela, racionalnog i ostalog – izjavio je Petričković, pa nastavio:
– Međutim, postoji još jedan segment sagledavanja, to je u pitanju društvenih konteksta i nešto što se tiče jednog složenog fenomena društvenih vrednosti. Anomično stanje i te turbulentne pojave, vreme u kome živimo, nosi sa sobom izuzetne rizike povodom razrušavanja tog tradicionalno patrijarhalnog sistema i određenih elemenata, nazovimo kvazi seksualnih sloboda, u javnosti počinje da se to nekako razvodnjava i vrlo je, iz mog ugla viđeno, nespretan, trapav odnos gde se različite anomalije sagledane iz ugla te autentične ljudske prirode, vrlo često se pogrešno tumače i sad imamo upletenosti politikanstva, politike gde se, mislim na ta određena prava na te slobode i ostalo, gde se komplikuje tim pravnim kontekstom, dakle jako složena problematika gde treba više disciplina da se udruži.
Izvor Kurir / Sandzak Danas
