„Nastava je nastava, za jednog ili za 30 učenika. Što se tiče toga oni su u prednosti jer im posvećujem svaki trenutak časa“, kaže učiteljica Sanja Divac.
U sred šumske tišine, u maloj, raspaloj zgradi, koju je sa svih strana nagrizla vlaga, smestilo se izdvojeno odeljenje Osnovne škole Vladimir Perić – Valter u Dušmanićima. Nastavu u ovoj školi, udaljenoj oko 4 kilometra od grada, pohađaju samo dve učenice. Ostali đaci odavno su se „spustili“ u matični „Valter“.
Glavni razlog napuštanja ove, spolja nedolične zgrade su uslovi u kojima deca pohađaju nastavu, kaže učiteljica Sanja Divac, koja već sedmu godinu radi ovde. Svakog radnog dana dolazi iz Raišnjeve da bi njena dva mala đaka imala redovnu nastavu i dobila sva potrebna znanja. Često, kada zapadnu snegovi, dolazi pešice.
„Čini se prvi put, ali nije to tako daleko, jedino što je veliki uspon“, kaže pomirljivim tonom učiteljica Sanja, koja je pre Dušmanića radila u Kučinu i drugim seoskim školama.
Za sve te godine škola u Dumanićima, i ona kao učiteljica, nisu imali više od 6 učenika u jednom, kombinovanom odeljenju. Ponekad, kao zamena, učiteljicca Sanja nastavu predaje i u matičnoj školi pred punim razredom, ali kaže da se vremenom navikla na rad sa malim brojem đaka.
„Nastava je nastava, za jednog ili za 30 učenika. Uvek razmišljam na taj način kada se pripremam za čas. Što se toga tiče toga moje učenice su u prednosti jer im posvećujem svaki trenutak časa. Znam koliko znaju ili ne znaju, gde „škripi“ pa to možemo da nadoknadimo“ kaže Sanja hvaleći male đake, njihov trud, vaspitanje, odnos prema njoj, školi i učenju ali i saradnju sa roditeljima.
Već na prvi pogled jasno je da uslovi za rad u ovoj školi nisu na „nivou“ jer je prostorija u kojoj borave učenice je i fiskulturna sala i kotlarnica i učionica. U istoj odaji nalazi se strunjača, na kojoj sam zatekla dva „zvrka“ kako spretno izvode kolut napred, katedra sa dve klupe i tablom i mala peć na drva. Ali je uredno, čisto i prijatno toplo. O tome se stara domar, Hajrudin Suljević koji dođe dva sata pre mališana, očisti sneg, nacepa drva, naloži vatru. Zidove ove učionice krase brojne diplome i nagrade koje su učenici dobili na opštinskim i okružnim takmičenjima.
Škola nema mokri čvor, samo malu česmu, doduše sa toplom vodom, ali sve ostalo…To je na malom skladu iznad škole, takoreći, u šumi.
Već dogodine škola će dobiti još dva đaka, a možda ih bude i više ako se stvore bolji uslovi. Do tada ostaje sećanje da su u njoj nekada odzvanjali glasovi „punog“ odeljenja.
M.C.
