Naukom je riješila da se bavi jer je želela da pruži svoj doprinos svetu. Motivisana tom vizijom, Dženeta Halilović kupila je kartu u jednom smjeru i sa koferom u ruci zaputila se u Singapur, koji joj je promjenio život iz korena.
Po upisu master studija na Hemijskom fakultetu u Beogradu, počela je da razmišlja o doktorskim studijama, ali, kako kaže, iako je želela da ih upiše u Srbiji, što zbog porodice, prijatelja u tom periodu nije bilo načina da se mladi istaživači uključe na projekte i na bilo koji način budu plaćeni za svoj rad.
„Bez finansijske podrške nastavljati studije u Beogradu bilo je nemoguće. Da Vlada Singapura dodijeljuje stipendije inostranim studentima za doktorske studije na njihovim Univerzitetima saznala sam putem interneta i odlučila sam da se prijavim ne misleći u tom momentu da bi od toga moglo stvarno nešto da bude. Međutim, mjesec dana nakon apliciranja dobila sam poziv za intervju od Škole fizičkih i matematičkih nauka, gde se i nalazi odsjek za hemiju na Nanyang Tehnološkom Univerzitetu“, kaže naša sagovornica, dodajući da je nakon par nedelja u rukama imala ponudu da kao SINGA stipendista upiše doktorske studije na tom univerzitetu.
Iako se većina ljudi nađe pred teškom odlukom kada treba izabrati da li iza sebe ostaviti dotadašnji život i upustiti se u nepoznato, ili propustiti priliku koja je, kao u slučaju naše sagovornice bila presudna za napredak u karijeri, Dženeta se nije dvoumila.
„U tom momentu odluka nije mogla biti lakša. Nedelju dana po odbrani master rada, sa jednim koferom u ruci i kartom u jednom smjeru, krenula sam na put koji mi je promenio život iz korena“, predočava ona.
„Kako me je sama pomisao da dam svoj doprinos svijetu, zbog čega sam i riješila da se bavim naukom, uvek pokretala, kada sam dobila priliku da radim na dizajniranju i sintezi materijala za anode u litijum-jonskim baterijama, oberučke sam je prihvatila. U vrijeme kada se svijet bori sa velikom klimatskom krizom, elektrifikacija vozila, baterije koje imaju veliku energetsku gustinu postale su veoma važne i sama činjenica da ja mogu učestvovati u tome i dati svoj doprinos razlog je što sam ostala u Singapuru“, kaže Dženeta koja je 2020. godine doktorske studije završila u Singapuru, radeći na dizajnu i sintezi organskih jedinjenja koja imaju potencijalnu primjenu u solarnim ćelijama, koje se dalje koriste u solarnim panelima.
O povratku u Srbiju nije čak ni razmišljala, jer je odlazak u Singapur vidjela kao korak naprijed ka boljim uslovima za razvoj u domenu svoje struke.
„U momentu kada sam riješila da prihvatim ponudu Nanyang Tehnoločkog Univerziteta, nisam znala hoću li se u Srbiju vraćati, valjda sam bila otvorena za sve opcije. Nisam znala sta me zapravo čeka tamo, ali sam na odlazak gledala kao na šansu da napredujem kako u Srbiji verovatno ne bih mogla“, objasnila je.
Uprkos tome što joj sama odluka da menja život nije bila teška, čežnja za dragim ljudima i nostalgija za rodnim krajem stigla je sa njom u Singapur.
„U Srbiji sam bila nedavno, nakon duge četiri i po godine. Dugogodišnja čežnja za porodicom, prijateljima, Sjenicom napokon je zadovoljena“, podijelila je svoje skorašnje iskustvo sa refakcijom Danasa.
Ali, kako tvrdi Dženeta, to vrijeme je ostavilo nove tragove na mjesta kojih se drugačije sjeća. Sa druge strane, kaže da se ljudi ni malo nisu promjenili, te da se kolektivno nezadovoljstvo pojačano osjeća.
„Toliko toga se promjenilo sa vremenom, počevši od izgleda i Beograda i Sjenice, ali mi se istovremeno čini da se ljudi ni malo nisu promjenili. Opšte nezadovoljstvo životom je nekako osjetno, pojačano situacijom sa kovidom, trenutnim stanjem u Ukrajini i rastućom ekonomskom krizom koja se, moram priznati, osjeti mnogo više u Srbiji nego što je to slučaj u Singapuru. Ipak, čini mi se da ljudi imaju više nego ikada – nekretnine, automobili, skupa letovanja, zimovanja“, primjećuje ona uz opasku da joj se čini da je priroda ljudi sa naših prostora da se žale na nešto konstantno.
O povratku u Srbiju trenutno ne razmišlja, a razlog za to je što oblast kojom se bavi nije zastupljena u našoj zemlji, kao i generalno stanje u državi.
„Mislim da bi situacija u Srbiji morala drastično da se promjeni da bih razmišljala o povratku, da se ulaže u nauku, da se i nauka i žene u nauci cijene više, da se mladima da više mogućnosti za zaposlenje, napredovanje i normalan život bez članske karte ili dobre veze. Iskreno, ne mislim da je bilo šta od toga na vidiku, na moju žalost“, obrazlaže Dženeta, ali napominje da će njeno srce uvek biti u Srbiji jer su njeni roditelji tu, bez želje da napuste zemlju u kojoj su rođeni.
Ljudima u Singapuru fali topline koju naši imaju u izobilju
Za Singapur kaže da joj je pružio mogućnosti koje su u Srbiji bile, maltene, nezamislive, ali i susreo je sa različitim iskustvima, tradicijama i religijama.
„Razne mogućnosti su se otvorile kada sam započela doktorske studije u Singapuru. Omogućene su mi najsavremenije laboratorije, upravljanje opremom koju u Srbiji nisam mogla ni da vidim, a ne da lično koristim, prisustvovanje konferencijama na kojima sam mogla da slušam i učim od najvećih svjetskih stručnjaka. Singapur mi je omogućio da upoznam kulture, običaje i kuhinje koji se drastično razlikuju od naših jer je Singapur multiracionalni, multikulturoloski i multireligijski centar – pocevši sa različitim indijskim kulturama, kineskom, malezijskom, indonežanskom, tajlandskom, srilančanskom, filipinskom, korejskom, japanskom i drugima. Kao mala, ostrvska, ali veoma bogata zemlja – Azijska Švajcarska – Singapur je zemlja koja ulaže dosta u nauku i tehnologiju, boreći se da ostane u igri i parira zemljama poput SAD-a, Kine, Japana, Nemačke. Stoga su ljudi veoma fokusirani na karijere, novac, strašno kompetitivni i u svoj toj trci, u kojoj danas i sama ušestvujem, tim ljudima fali topline koju naši imaju u izobilju, za porodice, za prijatelje, osmjeh za slučajne prolaznike, dobar dan za komšije“, predočava Dženeta dodajući da je ta toplina možda nešto sto joj fali najviše, pored sjeničkog sira i pršute.
Naša sagovornica kaže da se život u Singapuru znatno razlikuje od života u Srbiji, tamo nema godišnjih doba i uvijek je toplo, a sam grad je izuzetno čist i sve je uređeno.
„Njihov javni prevoz (SMRT – Singapore Mass Rapid Transport system) se sastoji od vozova i autobusa i takođe je neverovatno uređen. Redovi za ulazak u autobuse se striktno poštuju, ulazi se na prednja vrata, izlazi na srednja. Karte se uvijek kucaju po ulasku u autobus, inače vozači ne dozvoljavaju ulazak. Nema hrane, nema pića, čak ni na platformama gde se vozovi čekaju“, ističe Dženeta.
Žvake u Singapuru su zabranjene zakonom
Ovom prilikom, sagovornica je podijelila jednu zanimljivost sa nama – da su žvake u Singapuru zabranjene zakonom, kako prodaja tako i konzumiranje, i mogu se naći samo u apotekama uz preporuku lekara.
„To je obično prvo što kupim kada sam u nekoj drugoj zemlji“, priča Dženeta.
Kada je riječ o hrani, ona dodaje da Singapurćani ne kuvaju mnogo. Kaže da kod njih postoji kultura ‘hawker centara’, kompleksa na otvorenom prostoru gde se može zateći veliki broj malih kioska te se po pristupačnim cijenama može naći veliki broj različitih kuhinja. Takođe, kako tvrdi, ručavanje u restoranima nije skupo, a od početka pandemije dostava hrane ‘cveta’.
Pored toga, kaže da su porezi dosta niski, što čini Singapur primamljivim strancima još više, ali se nailazi na poteškoće kada je zdravstvo u pitanju.
„Nažalost, zdravstveno osiguranje funkcioniše po američkom sistemu i obično je veoma skupo, čak i za njih. Penzijski sistem takođe nemaju, ali imaju fondove gdje im se mjesečno određen procenat plate uplaćuje i koji mogu da podignu u svakom momentu, za kupovinu nekretine, liječenje i drugo. Zato što im je novac lako dostupan, često se stariji ljudi mogu sresti kako rade poslove čistača, uslužnog osoblja ili nešto slično“, kaže Danasova sagovornica.
Ona kaže da su ipak putovanja po Aziji veoma pristupačna za one koji žive u Singapuru – Malezija, Indonezija, Kina, Indija, Sri Lanka, Kambodža, Vijetnam, Tajland – ali zbog kovida to nije bilo moguće u poslednje dvije godine.
S obzirom da nema previše slobodnog vremena, aktuelna dešavanja u Srbiji slabije prati, ali se dio nje, kako kaže, i dalje nada da će se nešto stvarno promeniti u našoj zemlji.
„Cijelokupna situacija uglavnom čini da se osećam ili veoma razočarano ili bjesno. Ali, ja sam našla izlaz, neki bi rekli i lakši. Divim se porodici, prijateljima i kolegama koji su ostali da se bore se za svoje mjesto u ovoj zemlji“, naglašava naša sagovornica.
U Singapuru, Dženeta vikende provodi sa prijateljima. Kaže da se obično okupe na jednom mjestu, kuvaju, idu u šetnju, na trčanje, vožnju biciklom ili neke druge grupne aktivnosti.
„Prije korone je bilo lako za vikend ili čak i na dan otputovati u Maleziju ili na neko indonežansko ostrvo. Singapur se polako otvara, tako da bi uskoro ovo moglo biti moguće ponovo, čemu se svi raduju“, dodaje ona i objašnjava da su poslednje dvije godine u Singapuru ‘bile kao u zatvoru’.
Ravnoteže između posla i privatnog života u Azijskim zemljama nema
Takođe napominje da je radna kultura u Singapuru dosta drugačija nego u Srbiji ili Evropi, pa posao-privatni život ravnoteža koja je karakteristična za Evropu ne postoji u Azijskim zemljama.
Na kraju, Dženeta je imala da poruči svim našim mladim ljudima da treba da se izbore za svoje mjesto i snove, i da ništa nije previše teško ako je cilj jasan.
„Gdje god bili i gde god želeli da idete, pronađite hrabrosti i izborite se za svoje mjesto, bilo u Srbiji ili negde drugde. Nigdje nije previše lako, ali ako je motivacija jasna, ako su ciljevi zacrtani, mnogo je lakše izboriti se sa bilo čime što se nađe na putu. Neka ne bude mjesta strahu tu, naročito onima koji bi otišli odavde, jer sama činjenica da treba da se započne život iznova, sam, negde u stranoj zemlji prirodno izaziva strah. Samo hrabro, ostajali ili otišli“, glasi Dženetina poruka.
Izvor Danas