Crna Gora se već duže vreme suočava s duboko ukorenjenim problemom “lažnih diploma”, koji nije samo potresao temelje obrazovnog sistema, već i postavio ozbiljna pitanja o integritetu akademskih institucija i kvaliteti obrazovanja. Nedavno otkriće, koje je izazvalo široku pažnju javnosti i medija, tiče se prosvjetnog radnika koji je postao predmet kontroverzi zbog izuzetno brzog završetka studija na Internacionalnom univerzitetu i brze karijerne ascenzije do pozicije direktora škole.
Brza diploma na Internacionalnom univerzitetu ili neobičan talenat?
Srž kontroverze leži u podatku koji je objavio funkciner Alternative, Zarija Pavićević, navodeći da je određeni prosvjetni radnik uspio da za samo tri godine završi četvorogodišnje studije na Učiteljskom fakultetu Internacionalnog univerziteta u Brčkom, koji je osnovan 2011. godine. Diplomiravši 2014, ova osoba nije samo iznenadila brzinom sticanja diplome, već je i postavila pitanje o regularnosti studijskog procesa, s obzirom na to da je fakultet relativno nov i da je diploma nostrifikovana u Crnoj Gori bez dodatnih provjera.
Pavićević je izrazio zabrinutost za budućnost obrazovanja u Crnoj Gori, upozoravajući na potencijalno negativne dugoročne posledice takvih praksi na kvalitet obrazovanja i intelektualni razvoj građana. “Za 20 godina, Crna Gora će imati fiziološki tupe građane,” upozorio je on, kritikujući pasivnost društva i institucija prema ovom problemu.
Institucionalna reakcija i izazovi
U odgovoru na rastuće pritiske javnosti, Ministarstvo prosvjete Crne Gore odlučilo je da formira komisiju zaduženu za istragu slučajeva lažnih diploma. Međutim, ovaj korak dolazi nakon decenija zanemarivanja problema, tokom kojih su mnoge sumnjive diplome bile nostrifikovane bez detaljne provere. Ova činjenica dodatno komplikuje napore za rešavanje problema, s obzirom na to da je sistem koji treba da garantuje kvalitet obrazovanja istovremeno bio deo problema nostrifikacije spornih diploma.
Pogled unapred: Izazovi i nada
Dok Crna Gora pokušava da se izbori s posledicama dugogodišnje prakse lažnih diploma, ključni izazovi ostaju: kako osigurati integritet obrazovnog sistema, povratiti poverenje javnosti u akademske institucije i preventivno delovati protiv sličnih zloupotreba u budućnosti. Ovaj slučaj ne samo da podvlači potrebu za strožijom regulativom i proverama, već i za kulturom integriteta i transparentnosti u svim segmentima društva.
Iako je put ka rešenju ovih problema dug i trnovit, rastuća javna svijest i institucionalni napori pokazuju da postoji volja za promenom. Samo kroz zajednički rad, strože kontrole i neprekidnu posvećenost može se nadati obnavljanju standarda koji su neophodni za kvalitetno obrazovanje i svetlu budućnost Crne Gore.
