Autor: Redakcija Sandžak Danas
Datum: 9. novembar 2025.
Usvajanjem Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti, 22. oktobra u Narodnoj skupštini Srbije, mnogi građani dobili su novu priliku da napokon ozakone svoje domove i objekte koji godinama nisu bili legalizovani. Međutim, advokati upozoravaju – ko ne reaguje na vrijeme, rizikuje da mu država oduzme vlasništvo.
Država može da preuzme vlasništvo
Advokat Nemanja Rodić za Euronews Srbija objašnjava da će svi građani morati da prijave svoje objekte u predviđenom roku, jer neprijavljivanje ne dolazi u obzir.
„Ko god ne označi objekat, država Srbija ga upisuje na sebe i onda odlučuje da li će ga rušiti ili zadržati u neku svrhu koja joj je potrebna. Građanin koji to propusti može naknadno da tuži Republiku Srbiju, jer je pravo svojine ustavno zaštićeno“, naglasio je Rodić.
On pojašnjava da, ako se niko ne prijavi kao vlasnik nekretnine, država ima pravo da objekat upiše kao svoje vlasništvo, i da se u takvim slučajevima u zemljišne knjige unosi Republika Srbija kao titular prava svojine.
Za one koji iz objektivnih razloga ne mogu da prijave objekte u predviđenom roku, zakon predviđa dodatni rok od godinu dana, uz obavezno dostavljanje dokaza o opravdanosti kašnjenja.
„Građani koji žive u inostranstvu, a imaju imovinu u Srbiji, treba da budu naročito oprezni i da se informišu o rokovima. Ako propuste prijavu, moguće je naknadno obrazložiti razloge i podnijeti zahtjev“, rekao je Rodić.
Advokat upozorava da postoji rizik da pojedinci pokušaju da zloupotrijebe situaciju i prijave tuđe napuštene objekte kao svoje, koristeći lažne ugovore i dokumentaciju.
„Biće pokušaja da se objekti prisvoje na prevaru, posebno oni koji dugo stoje prazni. Svi koji daju lažne izjave odgovaraće krivično i materijalno, jer se prijave podnose pod punom odgovornošću“, poručio je.
Rok za podnošenje prijave počinje istekom 45 dana od stupanja zakona na snagu, a traje 60 dana. Za kasnije prijave iz opravdanih razloga, rok se produžava na godinu dana.
Naknade za legalizaciju kreću se od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od zone i veličine objekta.
-
U Beogradu, u ekstra zoni naknada iznosi 1.000 evra, dok je u seoskim područjima i manjim opštinama 100 evra.
-
U gradovima sa više od 100.000 stanovnika naknada se kreće između 100 i 500 evra, dok je u manjim opštinama predviđena fiksna cijena od 100 evra.
-
Za magacine i pomoćne objekte do 500 m² naknada se ne plaća, dok je za veće predviđeno 10 evra po kvadratu.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji postoji oko 4,8 miliona objekata na kojima vlasništvo nije utvrđeno. Zakon je, prema tumačenju Ministarstva građevinarstva, donesen kako bi se konačno riješio dugogodišnji problem neupisanih nekretnina, ali ispriječile zloupotrebe koje su pratile dosadašnje procese legalizacije.