Ako sagledamo stvarnu cenu kilovata koja se isporučuje potrošačima, shvatićemo da ona u suštini i nije velika. Ali, da mnogi nameti i razne naknade uvećavaju račune koje plaćaju građani.
Da bismo se uverili da je to tako, dovoljno je pogledati tačke od 1 do 17 na računima EDB. Biće svakome jasno da su cene struje neopravdano naduvane.
Osim PDV i akciza, pojavljuju se i neke čudne naknade koje su nerazumljive.
Na primer, nejasno je šta je „trošak garantovanog snabdevača“. To izgleda kao kada bi u cenu hleba bila dodata stavka „trošak garantovanog pekara“.
Pa, dalje „naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije!“ Nije dovoljno što je povlašćen, već mu treba dati i nagradu za to.
Šta je „Naknada za unapređenje energetske efikasnosti“?
I pored najbolje volje i mnogo truda, nisam uspeo da dešifrujem šta se pod naknadama podrazumeva.
Osim tih nerazumljivih stavki, još manje je logično da se na iznos akcize, jednog od većih nameta, obračunava PDV.
Mi potrošači NE KUPUJEMO AKCIZE da bi se na njih plaćao PDV!
Ispada da je najmanja stavka u računu stvarna potrošnja. Na mom poslednjem računu, koji neopravdano iznosi 7.429,27 dinara, potrošena struja iznosi 5.474,77 dinara. Oko 2.000 dinara su razni nameti!
Jednostavnije rečeno: ko nas sve pljačka kroz račun za struju.
Dr Miroslav Todorović, Beograd
