Za one koji imaju običaj da koriste usluge dostave firmi kao što su Glovo ili Wolt dolazak stranca na vrata više nije nikakvo iznenađenje. Pandemija je, najpre, doprinela naglom rastu ove vrste biznisa, a ublažavanje pandemijskih mera i angažovanju sve većeg broja stranih državljana na ovim poslovima.
Više od 2.000 strankinja
Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, nadležne za izdavanje radnih dozvola stranim radnicima, a na osnovu Zakona o zapošljavanju stranaca, broj dozvola izdatih za prvih šest meseci ove godine je 14.803, od čega su 2.176 dozvole izdate ženama. Ista institucija izdala je tokom 2021. godine 23.662 dozvole, odnosno gotovo dvostruko više nego godinu dana ranije.
Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje kaže za Poslove Infostud da je poredeći prvu polovinu ove i isti period prethodne godine izdato više dozvola.
– Jeste izdat veći broj kada se posmatra ovaj period, ali ne radi se opet o povećanju kakvo smo imali poredeći 2021. sa 2020. godinom.
On dodaje da Nacionalna služba ne raspolaže podacima o sektorima u kojima se stranci u Srbiji najčešće zapošljavaju, ali da zna da je veliki broj njih angažovan na infrastrukturnim projektima u našoj zemlji.
Agencije koje angažuju strane radnike svedoće da njih najčešće angažuju poslodavci iz Beograda, a osim radnika koji dolaze kako bi radili u velikim stranim kompanijama, poput kineskog Ziđina, Linglonga ili Železare u Smederevu, stranci su najviše traženi u građevinarstvu, na poslovima dostave, kao i na nekim sezonskim poslovima. Najviše ih dolazi iz Kine, Turske, Rusije, Indije, a onda i Italije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Ukrajine, Uzbekistana…
Unajmljivanje radnika
Stefan Šurlan, vlasnik kompanije Insako rent koja se bavi dostavom i rentakarom angažuje upravo strane radnike iz ove poslednje pomenute države.
– Moja firma posluje i u Hrvatskoj gde isto postoji problem sa manjkom radne snage u određenim delatnosti. Angažovanje stranaca počelo je tako što mi je prijatelj koji radi za kralja Saudijske Arabije pričao da su radnici iz Uzbekistana angažovani da rade u kuhinji kod kralja, i da su vredni i odgovorni. Pošto sam čuo samo pozitivne komentare, preko njega sam i uspostavio prvi kontakt sa jednom agencijom iz Uzbekistana koja posreduje u zapošljavanju ovih ljudi u stranim zemljama. Najpre smo ih uvozili kako bi radili za našu firmu a kasnije smo i sklopili poslovni dogovor sa Glovo i Woltom i postali jedan od njihovih ekskluzivnih partnera za angažovanje radnika – kaže za Poslove infostud Šurlan.
Glovo i Wolt, dakle, ne zapošljavaju radnike nego ih unajmljuju od firmi poput Šurlanove, a naš sagovornik tvrdi da svim stranim radnicima koje angažuje uredno pribavlja boravišnu dozvolu i radnu vizu, kao i da su prijavljeni na posao prema važećem Zakonu o radu. Naime, prema Zakonu o zapošljavanju stranaca, strani državljani moraju dobiti boravišnu dozvolu od MUP-a, a onda i radnu dozvolu koju izdaje NSZ, a koju za njih pribavlja poslodavac koji ih angažuje. Kada steknu ove uslove za zapošljavanje ili samozapošljavanje oni stiču i ista prava i obaveze kao i domaći radnici, odnosno na njih se onda primenjuje Zakon o radu.
– Mi trenutno imamo oko 15 odsto stranaca u odnosu na ukupan broj radnika. Oni su svi prijavljeni, mi im, takođe, nađemo i plaćamo stan. Nekada smo plaćali i avionsku kartu, ali to više ne radimo jer nam se dešavalo da odu posle nekoliko nedelja, ali ipak sada refundiramo troškove avioprevoza ukoliko radnici ostanu na radu najmanje godinu dana – dodaje Šurlan i kaže da je osnovna zarada dostavljača stranca oko 500 evra plus još oko 250 evra koje u proseku dobijaju od bakšiša ili prekovremenog rada.
Angažovanje stranih radnika u Srbiji prethodnih godina pratile su i različite afere, što je dovelo u pitanje na koji se način strani radnici angažuju i u kakvim uslovima rade i žive. I Šurlan kaže da ima slučajeva da se radnici angažuju na crno, kao i da je to u nadležnosti Inspekcije rada.
– Mi imamo neka saznanja da ima radnika na crno, u smislu da oni imaju urednu boravišnu i radnu dozvolu, ali poslodavac sa njima nije sklopio ugovor o radu. Čini se da je to najčešće slučaj u građevinarstvu, gde je angažovan veliki broj stranaca, a gde je kontrola malo slabija.
Od sezonski poslova – branje i setva
Potreba za angažovanjem stranih radnika raste zbog odlaska naših ljudi na rad u razvijenije zapadne zemlje, ali tipičan primer je, između ostalog, sezonski rad. Pa tako, primera radi, ogroman broj angažovanih sezonskih radnika u Nemačkoj čine Rumuni i državljani drugih zemalja iz ovog dela Evrope. Podaci o angažovanju sezonskih radnika u Srbiji koje ima NALED pokazuju da stranci u ukupnom broju angažovanih još uvek čine tek neki procenat, ali da potreba za njima raste. Na sezonskim poslovima poput branja, setve, žetve ili skladištenja najviše je stranaca iz BiH, Kazahstana i Uzbekistana.
Ivan Radak, iz NALED-a kaže da stranci i na sezonskim poslovima rade na crno, pogotovo u nekim pograničnim delovima zemlje, te da bi država trebalo da više radi na informisanju poslodavaca koji angažuju strance o mogućnostima njihovog legalnog zapošljavanje.
– Kao što se strani radnici zapošljavaju na osnovu Zakona o radu tako je i sezonske radnike moguće angažovati prema odredbama Zakona o radnom angažovanju na sezonskim poslovima, kako oni ne bi radili na crno – zaključuje ovaj sagovornik Poslova Infostud.
