Beograd / Priština, 15. oktobar 2025. – Posle što je Turska isporučila značajan kontingent bespilotnih borbenih letelica „Skydagger“ Prištini, odnosi između Srbije i Turske ponovno su zategnuti. Srbija je reagovala osudama i optužbama o destabilizaciji regiona, dok Ankara zasad vodi diplomatski kurs i brani svoju odluku kao pravo Kosova na jačanje odbrane.
Prema zvaničnim najavama Kosova, kontingent dronova stigao je ranije nego što je prvobitno planirano – umesto u januaru 2026, letelice su pristigle u oktobru 2025.
Prištinski zvaničnici, uključujući premijera Albina Kurtija, istakli su da je ova nabavka od izuzetne važnosti za modernizaciju Kosovskih snaga bezbednosti i prilagođavanje savremenim standardima odbrane.
Osmani, predsednica Kosova, uzvratila je na kritike Beograda, optuživši Srbiju za licemerje, s obzirom na vojne veze koje Srbija ima sa Rusijom, Kinom i Iranom.
Beogradske optužbe i diplomatska ofanziva
Srbija je reagovala snažno i brzo. Predsednik Aleksandar Vučić nazvao je isporuku dronova „brutalnim narušavanjem mira“, optužujući Tursku za kršenje Povelje UN i Rezolucije SB 1244 — dokumenta kojim je, nakon rata 1999., regulisan status Kosova.
U jednom od emotivnijih istupa Vučić je rekao:
„Sada je potpuno jasno da Turska ne želi stabilnost na Zapadnom Balkanu i da ponovo sanja obnavljanje Otomanskog carstva.“ The Geopost+3European Western Balkans+3Turkish Minute+3
Ministarstvo odbrane Srbije navelo je da je načelnik Generalštaba Milan Mojsilović održao hitan telefonski razgovor sa komandantom NATO snaga na Kosovu (KFOR), tražeći objašnjenja i protestujući protiv naoružavanja Prištine.
I pored oštre retorike, Vučić je tokom sledećeg dana delimično ublažio ton, nazvavši Erdogana “izuzetnim liderom” i najavivši da će razgovarati sa turskim predsednikom o ovom pitanju.
Takođe, zvaničnici iz Srbije su poručili da ova naoružavanja predstavljaju “pretnju” srpskim položajima na Kosovu i da je cilj slanje jasne poruke – da Beograd neće prihvatiti unilateralno jačanje kapaciteta prištinske strane.
S druge strane, Turska nije pokrenula žestoku eskalaciju – barem javno. Uvodi kanale diplomatske komunkacije, istovremeno naglašavajući da se radi o legitimitetu Kosova da unapredi sopstvene odbrambene sposobnosti.
Turski mediji i eksperti podsećaju da je Ankara ranije potpisala okvirni sporazum sa Kosovom (u januar 2024.) koji predviđa militarne isporuke, zajedničke obuke i tehničku saradnju – dakle, dostavu dronova ne vide kao iznenađenje.
Takođe, činjenica da Turska u tom periodu preuzima komandu nad KFOR snagama – sa generalom Özkanom Ulutaşom na čelu – smatra se simboličnim pokazateljem angažmana Ankare u regionu.
Ovaj incident dodatno produbljuje tenzije u regionu, posebno jer Srbija ne priznaje Kosovo kao državu. Isporuka dronova tumači se u Beogradu kao pokušaj promene sile na terenu.