Smoluća u tutinskoj opštini: Ostalo samo ime. – Šta je bilo bilo je, mladi odlaze sa Donje Pešteri – govori naš sagovornik.
Nuro Arifović je poznat u Smolući po tome što je dobar šaljivdžija, ali i vragolan, burazer, nemački penzioner… Takav je i danas iako je zakoračio u osamdeset prvu godinu. Negov bližnji rođak Adem Zeković želi da provodi vreme sa pešterskim „mangupom“.
Adem voli da sluša njegove pustolovine. Nuro se smeška, malo promišlja, ali shvatio je, da ne može da pobegne od televizijske ekipe. Pa smo tako započeli razgovor o rodnoj Smolući bez mladih ljudi, kako je živeo po belom svetu, o potrošenoj mladosti po raznoraznim kafanama…
-Sve je to istina, ogroma – ne može se zaobići. Osim toga, voleo sam život, trošio sam pare zarađene u Nemačkoj a žena je sve to prećutala.
Prekasno je, neću dobiti ništa za pokajanje. E, moja mladost je „pucala“ na sve strane sveta. Jeste l’ se, reporteri , umorili? Hajte, bujrum u kuću – kazuje ovaj zanimljivi lik! Ne možemo da ostavimo posao…
Mladi su, kažu, već odavno otišli sa pešterskih vrleti ostavljajući svoju sandžačku zemlju, kuće i roditelje. U nadi da će u gradovima širom Evrope stvoriti lepši i lakši život.
(rtvnp)
