Pešterska visoravan već decenijama krije priče koje su isprepletene sa životima njenih stanovnika. Među tim pričama, posebno mesto zauzima Abdulah Maksuti, čovek koji je postao sinonim za pastirski život na ovom području.
Abdul, kako ga mnogi znaju, nije samo čoban. On je čuvar tradicije, prirode, i života na Pešterskoj visoravni. Sa svojim stadom, koje broji stotine glava, Abdul predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, demonstrirajući harmoniju života u skladu sa prirodom.
Rođen u Prizrenu, Abdul je svoj životni poziv pronašao u daleko hladnijim i vetrovitim predelima Pešterske visoravni. Njegova ljubav prema ovčarstvu nije samo posledica profesionalnog izbora, već duboko ukorenjena strast koja ga je vodila kroz godine. “Došao sam iz Prizrena. Ovde žive dobri, srdačni, gostoprimljivi, pošteni i vredni ljudi,” kaže Abdul. Njegove reči odražavaju ne samo njegovu povezanost sa zemljom i njenim stanovnicima, već i duboko poštovanje prema kulturi i tradiciji koja ga okružuje.
Kao čoban, Abdul se suočava sa mnogim izazovima. Život na visoravni nije lak, naročito tokom hladnih zima kada sneg i vetar stvaraju uslove koji zahtevaju neprekidnu brigu i posvećenost. Ipak, uprkos teškoćama, Abdul ne zamišlja svoj život daleko od ovaca i visoravni. “Ne može,” odgovara na pitanje o penziji, “čoban uopšte ne može da ostavi svoje ogromno stado.” Te reči potvrđuju njegovu neodvojivu vezu sa pastirskim životom i pejzažima koji su mu postali dom.
Abdul Maksuti, s punim pravom, može se smatrati jednim od najboljih čobana na Pešterskoj visoravni. Njegova priča je priča o ljubavi, predanosti, i kontinuitetu, koja služi kao inspiracija i podsećanje na vrednosti koje često zaboravljamo u savremenom dobu.
