(Video) Pešter: Jedinstveni restoran u kome uživaju grabljivice, lešinari i krupnija divljač

746

Od pre dve godine deo Balkanske mreže hranilišta u Srbiji, uz ono na Uvcu, u klisuri Mileševke i Trešnjevice, je i hranilište „Peštersko polje“ u istoimenom Specijalnom rezervatu prirode. Jedino je ograđeno kod nas, namenjeno pticama grabljivicama, lešinarima i krupnijim sisarima, sa posmatračnicom urađenom po skandinavskom modelu.

Od otvaranja hranilišta podno vrha Trojan, ne zna se ko je zadovoljniji, beloglavi supovi i druge ptice grabljivice i sisari zbog sigurnog obroka u restoranu za njih, ili Hazbija Turković koji više ne brine za stado od 160 ovaca i 15 krava, a ne mora ni do Sjenice za svaku potrepštinu.

„Ja mu naručim, on mi donese. Pomažemo se tako, ja on. Ako nešto treba njemu sa traktorom ili nešto ja hoću da mu učinim. Dođu vukovi tamo na hranilište, ne dolaze na tor, no jedu tamo, ovamo na tor ne smetaju“, kaže Hazbija iz sela Krnja Jela.

Ne brinu više meštani ni šta će sa uginulom stokom, koju su rendžeri po proglašenju rezervata pre pet godina zaticali na divljim deponijama, što ih je i podstaklo da naprave hranilište.

„Vlasnici stoke nam dojave, dojavi nam veterinarska stanica, veterinarski inspektor, odemo na lice mesta, preuzmemo to grlo, razdužimo to grlo kod vlasnika i doteramo ovde“, objašnjava Milorad Babić iz Specijalnog rezervata prirode „Peštersko polje“.

Tako su i lokalnu samoupravu oslobodili skupe obaveze uklanjanja uginulih životinja sa Peštera na kom obitava oko 80.000 što krupne, što sitne stoke.

A iz moderne posmatračnice sa video nadzorom rendžeri prate zbivanja i prave foto dokumetaciju o posetiocima hranilišta, ne ometajući ih u obroku.

„Oni nas ne vide da smo mi u prostorijama hranilišta, dođu pred ogledalo pa se ogledaju, pa se gledaju ovako“, kaže Sabahudin Abdagić.

U blizini još uvek nema gnezdećih parova beloglavih supova, ali se očekuje, jer su primetili letos da ipak ostaju da prenoće. Krajem godine Vasilija iz Uvačke kolonije je zanemoćala, pa su joj pritekli u pomoć.

„Nije znala da se vrati u koloniju, ostala je malo bez hrane, pa smo pre neki dan, pošto imamo lokator na njoj, tražili je, pronašli, odneli nešto hrane, ona je za sada u stabilnom stanju“, navodi Milorad Babić.

Evidentno je da su se i supovi vetruške, gavranovi, uz krupnije sisare navikli i na restoran u Krnjoj Jeli.

Peštersko polje je jedino visinsko vlažno područje na Balkanu, na kom obitava oko 200 vrsta ptica, što mu je i bila preporuka za zaštitu. Izuzetno je interesantno prirodnjacima, pa je i sama poseta hranilištu i objektu dozvoljena prevashodno u naučnoistraživačke i edukativne svrhe, uz dozvolu upravljača.