Iako se više od 95 odsto stanovništva Kosova izjašnjava kao muslimanske veroispovesti, Kosovo je prema svom ustavu definisano kao sekularna država u kojoj su verske slobode zagarantovane. Upravo na preseku ta dva principa – sekularizma i prava na slobodno ispoljavanje vere – već godinama traje polemika o zabrani nošenja verskih obeležja u državnim školama.
Prema važećoj direktivi Ministarstva prosvete Kosova, nošenje verskih uniformi, u šta spada i nošenje marame odnosno hijaba, zabranjeno je u javnim obrazovnim ustanovama. Ova odredba izazvala je brojne reakcije u javnosti, ali i pravne sporove. Jedna od najglasnijih kritičarki ove zabrane je advokatica Nora Huseinović, koja smatra da je reč o diskriminaciji devojčica koje žele da praktikuju svoju veru kroz način odevanja. Ona se već duže vreme pravnim putem bori za ukidanje sporne odredbe, tvrdeći da se njome krše osnovna prava zagarantovana ustavom.
„Ova dispozicija normativnog akta direktno zadire u prava devojčica koje praktikuju veru i žele da je manifestuju kroz način oblačenja. Na taj način pogođena je čitava zajednica“, poručila je Huseinović, ističući da se ne sme ograničavati pravo na obrazovanje zbog verskog izražavanja.
Tužbu koju je podnela protiv direktive Ministarstva prosvete odbio je Vrhovni sud Kosova. Ipak, advokatica ne odustaje. Najavila je da će iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva i slučaj izneti pred Ustavni sud, kako bi se preispitala ustavnost zabrane.
Jedan od poslednjih primera koji je izazvao veliku pažnju javnosti dogodio se 2023. godine u Štimlju. Učenica Sara Bungu suspendovana je sa nastave na nedelju dana zbog nošenja hijaba. Odluka direktora škole izazvala je snažan javni pritisak, nakon čega je sankcija povučena. Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanje da li se zabrana primenjuje dosledno i da li se njome ugrožava pravo na obrazovanje.
S druge strane, deo građana Kosova podržava odluku Ministarstva, smatrajući da sekularna država mora ostati neutralna prema svim verama i da pravila treba da važe jednako za sve. Prema tom stavu, država ne sme favorizovati nijednu versku zajednicu, ali ni dozvoliti isticanje verskih obeležja u javnim institucijama. Huseinović naglašava da se ne dovodi u pitanje sekularni karakter Kosova, već način na koji se taj princip tumači. Po njenom mišljenju, sekularizam ne znači zabranu verskog identiteta, već ravnopravnost svih građana bez obzira na njihova uverenja.
Za devojčice koje žele da nose hijab u školi opcije su ograničene. Privatne škole često imaju fleksibilniji pristup, ali njihovo pohađanje nije dostupno svima zbog finansijskih razloga. Time se, kako tvrde kritičari zabrane, stvara nejednakost među učenicama. Rasprava o hijabu u kosovskim školama tako ostaje jedno od najosetljivijih društvenih pitanja – između zaštite sekularnog poretka i prava na slobodno ispoljavanje vere. Odluka Ustavnog suda, ukoliko do nje dođe, mogla bi imati dalekosežne posledice po obrazovni sistem i tumačenje verskih sloboda na Kosovu. Pogledajte video ispod teksta.