 navodno sahranjena živa, meštani čuli vriske i lupanje iz grobnice. Otvorena istraga.){kind=link}
Baija, Brazil – Potresan slučaj iz Brazila ponovo je uzdrmao javnost nakon što su isplivali novi detalji o ženi koja je, prema svedočenjima očevidaca, navodno bila sahranjena živa i narednih 11 dana pokušavala da izađe iz sanduka.
Rosangela Almeida dos Santos (37) iz gradića Riačao das Neves u državi Baija, sahranjena je 2018. godine, nakon što su lekari proglasili njenu smrt usled septičkog šoka izazvanog srčanim zastojem. Međutim, sumnje da je Rosangela bila živa u trenutku ukopa pojavile su se kada su meštani koji žive u blizini groblja počeli da čuju čudne zvuke, udarce i vriske koji su dopirali iz betonske grobnice.
Uprkos upozorenjima meštana, reakcija porodice je usledila tek nakon gotovo dve nedelje, kada je kovčeg otvoren uz prisustvo velikog broja ljudi. Prema izjavama svedoka, tela žene bilo je i dalje toplo, sa vidljivim ogrebotinama na čelu i šakama, a unutrašnjost sanduka pokazivala je tragove borbe – iskrivljeni ekseri, krv i ogrebotine.
Majka pokojnice, Germana de Almeida, izjavila je da prilikom sahrane njena ćerka nije imala vidljive povrede:
– Kada su je prvi put sahranili, na telu nije bilo rana. Kada su otvorili kovčeg, videli smo tragove borbe. Ruke su joj bile izgrebane, kao da je pokušavala da otvori poklopac – rekla je.
Meštani tvrde da su tokom više noći čuli prigušene vriske, ali da im u početku nisu pridavali značaj.
– Čula sam lupanje i stenjanje. Mislila sam da se deca šale, ali kasnije sam shvatila da je to dolazilo iz grobnice – ispričala je Natalina Silva.
Nakon što je kovčeg otvoren, pozvana je hitna pomoć, ali je žena i zvanično proglašena mrtvom i sutradan ponovo sahranjena.
Rosangela, koja je bolovala od epileptičnih napada od detinjstva i bila na terapiji antikonvulzivima, navodno je doživela dva srčana zastoja pre nego što su lekari konstatovali smrt. Njena sahrana je obavljena dan nakon navodnog prestanka rada srca.
Iako brazilske vlasti nisu potvrdile da je reč o živom sahranjivanju, okolnosti i izjave svedoka ostavile su dubok trag u javnosti, pokrenuvši rasprave o procedurama potvrđivanja smrti u bolnicama širom zemlje.