Plemenski, narodni i lokalni običaju zadržali su se kroz vekove na teritoriji naše zemlje, a neke od njih čak ni hrišćanske vrednosti nisu uspele u potpunosti da iskorene. Iako smo duboko zagazili u ovaj 21. vek, iako neki govore o krahu civilizacija, robotici i odlasku na neke druge planete, stari običaji očigledno imaju korenje mnogo čvršće nego što se mislilo.
U najruralnijim sredinama u Srbiji postojali su običaji o kojima se malo zna, a postoje indicije da su se neki od njih i danas zadržali u najruralnijim sredinama. Kao što je poznato srpska kultura prepuna je različitih običaja, za koje nove generacije, uglavnom nisu ni čule.
Svakako jedni od najinteresantniji i najbizarnijih su oni vezani za odnose između muškarca i žene, a zbog nekih od njih danas bi se moglo i na sud.
Mnogoženstvo
Ovaj običaj je podrazumevao da muškarac ima pravo da se oženi sa više žena. U Vojvodini su ovi slučajevi zabeleženi još u prvoj polovini 18. veka. Ovaj običaj je bio protiv zakona, pa se svako ko je otkriven, bio kažnjavan.
Strndžanje
Jedan od običaja je strndžanje. Predstavlja jedan od najbizarnijih običaja, a prosto rečeno predstavlja milovanje, ljubljenje, maženje između mladića i devojaka koji nisu u vezi. Kod nas se najviše upražnjavalo u Negotinskoj krajini.
Tada bi se obično stanovnici nekog vlaškog sela našli u pećini u kojoj je gorela vatra, pa bi se svi ljubili i dodirivali. Sve devojke bi isprobale sve muškarce i obrnuto, i svi bi nosili maske. Partneri su se menjali do iznemoglosti.
Levirat
Predstavlja bračnu zajednicu koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga. I ovaj običaj, kao u slučaju sororata, praktikovao se ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Kod nekih narod, levirat je bio institucija bračnog prava, po kojoj se brat mora oženiti udovicom umrloga, ukoliko on nije imao dece, kako bi se nastavila loza.
Kolektivno opštenje
Prastari običaj kolektivnog seksa obavljan je u određenim prilikama i zbivanjima kao ritual. Potiče od starih balkanskih naroda i Slovena. Kod Srba se praktikovao u patrijarhalnim seoskim skupinama pčinjskog kraja. U vreme svadbenog veselja, dok se u potpunosti nije oblikovao svadbeni ritual, u svadbenoj ekstazi nije se vodilo računa ko je s kim opštio.
Sororat
Radi se o braku udovca sa svastikom. Ovaj običaj se uglavnom praktikovao ukoliko je muškarac imao potomke sa preminulom partnerkom. Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine XX veka u Istočnoj Srbiji. Muž koji ostane udovac mogao je da oženi sestru svoje žene, pod uslovom da ona već nije udata. Kao razlog ovog braka navodi se da o deci koja su ostala bez majke najbolje može da brine majčina sestra.
Izvor: Mondo.rs / Kurir televizija
