Nepogrešivo i bez prestupa, ni Asmir ni njegova porodica ne pričaju o vremenu pre postizanja olimpijske norme. Ako se ikada zadesite u njihovoj kući, lepo je da znate da su svi stolovi i police delo ruku trojice Kolašinaca, koji, osim bacanja kugle, sa kolena na koleno prenose mnogo važnije životne veštine. Taj prijateljsko-zaverenički osmeh, otvorenost i vera u ljude retko gde se nalazi. Valjda se zato nikad i ne zaboravlja.
I u nastavku sa Asmirom pričamo o životu, Sjenici, prvim kuglaškim koracima, jednom kraju i još jednom početku.
