Nekad je samo jedan dio Novog Pazara bio Šutenovac, a sad se cijeli grad pretvorio u Šutenovac.
Nekad se govorilo da je najbolje selo Šutenovac, jer je ova sada gradska mahala nekada tretirana kao novopazarsko selo. Šutenovac je odavno prestao da bude samo naziv za dio Novog Pazara. Šutenovac je postao u međuvremenu oznaka za specifični karakterni, mentalni i psihološki sklop ljudi.
Kada govorim u ovom tekstu o Šutenovčanima, ne mislim na stanovnike ove mahale koje volim i cijenim, već na Šutenovac i Šutenovčane kao metafaru i oblik ljudskog ponašanja.
Jer Šutenovac je postao i životni moto i životni princip. Postao je oblik ponašanja i življenja. Postao je način razmišljanja određene skupine ljudu, koja je nažalost sve brojnija i kako bilježi progresiju na najboljem je putu da ostvari brojčanu dominaciju u našem gradu.
Čak se brže i silovitije širi i od korone virusa. Jedina je razlika što ljudi pokušavaju da izbjegnu koronu, a na šutenovačku epidemiju dobrovoljno i bez otpora pristaju.
Šutenovačka narav polahko ali sigurno postaje glavna odlika cijelog grada.
Šutenovčani su jedino dosljedni u šutnji, sklanjaju se, prave se slijepi i gluhi, ništa ih ne tangira, gledaju svoja posla, i bježe u čošak nezamjeranja.
Samo Šutenovčani mogu da prođu bez posljedica. Samo Šutenovčani mogu da napreduju. Samo Šutenovčani mogu da naprave karijeru. Samo Šutenovčani imaju status podobnih. Samo Šutenovčani opstaju i traju.
Biti Šutenovčanin je postalo sinonim za biti mudar, prodoran i uspješan.
Pa zar i stari nisu rekli da je šutnja zlato i odlika ozbiljnosti i mudrosti.
Šutenovčanima ne trebaju glasne žice. Oni ih ionako ne upotrebljavaju. Oni se oglase samo onda kada im nadređeni da znak da to učine. A i tada ne koriste svoje misli i riječi, već isključivo one koje su im izdiktirane.
Šutenovčani ne troše vrijeme na razmišljanje. Zašto da se bespotrebno zamaraju i mentalno troše.
Ima ko je zadužen da misli i razmišlja. Oni samo slijede tuđe ideje i zamisli i bespogovorno ih sprovode u djelo.
Oni su sebe dobrovoljno pretvorili u ljude zombije. Njima je važno samo njih niko da ne dira i da je njima i njihovoj porodici dobro.
Ne intersuju ih muka i problemi drugih. Oni neznaju šta je to zajednički interes. Kad im neko pomene riječ interes oni odmah i isključivo pomisle na sebe.
Glavu koriste samo za klimanje i potvrđivanje.
Ali nažalost, epidemija Šutenovčana omogućava da negativne pojave traju i da jačaju bez prepreka. Šutnja se sistematski pretvara u odobravanje zla. Ako si šutio i klimao glavom kada se zlo množilo i sam si postao saučesnik zla i negativnih kretanja.
Možeš nanijeti negativne posljedice svom narodu ne samo aktivnim činjenjem, već i pasivnim, nezaineresiranim i nemuštim posmatranjem zla koje se sukcesivno uvećava.
Šutenovac ili u prenosnom smislu mumijska šutnja i nereagiranje na invaziju negativnih pojava u jednom društvu ili jednom narodu je najkraći i najefikasniji put za sunovrat takvog društva i takvog naroda.
Zato kad ti kažu, makar i dobronamjerno, ma šuti i gledaj svoja posla, nemoj poslušati ako je u pitanju zajednički interes. Progovori, digni glas.
Jer ako svi postanemo kolektivni Šutenovac, polahko, ali sigurno uništićemo pravo na budućnost generacijama koje će doći iza nas.
Esad Rahić
