Fadilj Dulević, čiji su koreni iz sela Bujice kod Novog Pazara, rođen je i odrastao u Ret Ljibovšu, opštini na jugozapadu Albanije, piše Kurir i RTS.
U njegovoj porodici i u ono zloglasno vrijeme gvozdene pesnice Envera Hodže, kaže, govorilo se srpski. Zahtev za državljanstvo i urednu dokumentaciju podnio je prije dvije godine, ali odgovora iz Beograda još nema.
“Ja sam Srbin i treba – to je krv od oca i majke, oni su rođeni tamo i ja nisam Albanac”, poručuje Fadilj Dulević odgovarajući na pitanje zašto bi volio da ima srpski pasoš.
Da dobije srpsko državljanstvo teško je i Oljtionu Čoti čija deca nose srpska imena Dejan i Sonja. Zahtev je podnosio dva puta po dva različita osnova.
“Aplicirao sam dva puta za srpsko državljanstvo, odbijen sam. Moja majka je rođena u Pančevu. Po zakonu imam pravo na državljanstvo, ali ne znam gdje postoji problem”, naglašava Oljtion Čoti.
Šta kaže naš zakon?
Da je put do srpskog državljanstva dug i teško dostižan, tvrdi i Salko Brajović, predsednik srsko-crnogorskog Udruženja Skadarlija iz Tirane.
Kaže da je Zakon o državljanstvu Srbije predvideo da iseljenici i njihovi potomci mogu biti primljeni u državljanstvo Republike Srbije, kao i oni koji imaju poreklo sa naših prostora. Ali zakon ne vidi one čiji su koreni na ovim prostorima, a znaju da su Srbi i osećaju se tako.
“Traže nam neka dokumenta kako bi utvrdili to da imamo neke veze sa Srbijom, da smo porijeklom Srbi. Te dokumente mi ne možemo da nabavimo, jer ne postoje, jer mi smo autohtoni Srbi na ovim prostorima”, naglašava Ferezaj-Brajović.
Srbi u Albaniji smatraju da nadležni u Srbiji prilikom odlučivanja o njihovim zahtevima za državljanstvo moraju imati u vidu to da je na ovim prostorima nekada brisan srpski indentitet i da njima nije moguće da dostave dokumenta koja se od njih zahtevaju mada ih zakon ne propisuje.
Kurir.rs/RTS
