Novi regionalni megaprojekat mijenja kartu Balkana
Izgradnja međunarodnog koridora koji će direktno povezati Jadransko more sa Srbijom, Rumunijom i ostatkom centralne Evrope ulazi u ključnu fazu. Saobraćajni pravac poznat kao Koridor XI – Bari–Bar–Beograd–Bukurešt već godinama se razvija u etapama, a danas je više od polovine trase završeno i pušteno u saobraćaj. Ovaj strateški projekat, iako još uvijek nije zvanično dio TEN-T mreže Evropske unije, ima status međunarodne trase od izuzetnog značaja i predstavlja buduću autoputsku kičmu koja će povezati četiri države preko Jadrana. Radovi u Srbiji započeli su 2012. godine na dionici Ljig–Preljina, a u protekloj deceniji postignut je ogroman napredak:
-
pušteno je više od 120 kilometara autoputa,
-
kompletno funkcioniše pravac Surčin–Požega,
-
završene su dionice Obrenovac–Ub, Lajkovac–Ljig, Surčin–Obrenovac,
-
u saobraćaj je pušten i Preljina–Pakovraće,
-
u julu 2025. otvorena je najzahtjevnija dionica do sada – Preljina–Požega, ključna za nastavak ka Crnoj Gori.
U Crnoj Gori, u funkciji je spektakularna dionica Smokovac–Mateševo, sa čak 41 kilometrom tunela i mostova, koja se smatra najtežim građevinskim segmentom cijelog koridora. Kada se sabere, ukupno je operativno oko 160 kilometara autoputa, što znači da Koridor XI u praksi već postoji na velikom dijelu predviđene trase. Najkompleksniji i najskuplji segment nalazi se između Požege i Boljara, preko Arilja, Ivanjice i Sjenice. Na toj trasi biće izgrađeno više od 50 tunela i mostova, uključujući i najduži tunelski sistem u Srbiji.
Ovaj dio koridora prolazi kroz planinske masive Zlatara i Peštera, što ga svrstava među najizazovnije infrastrukturne projekte u regionu. Procijenjena vrijednost ove etape premašuje dvije milijarde eura, a projektovanje i finansijsko zatvaranje još su u toku. Paralelno, Crna Gora planira nastavak autoputa od Mateševa prema Andrijevici i Boljarima, gdje će se spojiti sa srpskom trasom. Ako se ugovori i finansiranje finalizuju tokom 2025–2026. godine, prvi realan rok za završetak čitave trase od Beograda do granice sa Crnom Gorom je 2028–2030.
Rumunija i Italija svoje dionice razvijaju kroz posebne dogovore — italijanska strana već ima uređen pravac od Barija ka unutrašnjosti zemlje, dok rumunski dio zahtijeva dodatne međunarodne aranžmane. Tek izgradnjom sektora Požega–Boljare, moći će se govoriti o potpuno funkcionalnom, kopnenom koridoru od Jadrana do Dunava i dalje prema Bukureštu i centralnoj Evropi.
Zašto je Koridor XI toliko važan?
1. Novi izlaz Srbije na more
Po prvi put, Srbija dobija kraći i brži izlaz na Jadran, što znači:
-
niže transportne troškove,
-
brži protok robe,
-
veću konkurentnost izvoza,
-
snažniji razvoj zapadne Srbije i Sandžaka.
2. Ogroman potencijal za Crnu Goru
Autoput značajno povećava vrijednost i promet Luke Bar, koja može prerasti u regionalni logistički centar srednje Evrope i Balkana.
3. Novi logistički pravac nezavisan od Koridora X
Koridor XI postaje paralelna osovina Balkana:
-
rasterećuje Koridor X,
-
donosi nove transportne rute,
-
jača poziciju Srbije kao tranzitnog čvorišta,
-
podiže vrijednost ekonomskih zona u zapadnoj Srbiji.
Potpuno završen koridor značio bi da:
-
roba iz Italije stiže u Srbiju za manje od deset sati,
-
pošiljke iz centralne Srbije stižu do mora u jednom radnom danu,
-
region dobija infrastrukturu koja može promijeniti trgovinske tokove na Balkanu.
Srbija bi, i bez izlaza na more, dobila logističku prednost kakvu imaju zemlje sa sopstvenim lukama.