Novi Pazar: Grad koji odiše multikulturalnošću i poštovanjem
Novi Pazar – Nedavna smrt majke supruge Vladana iz Srbije okupila je njenu rodbinu iz različitih delova Srbije u Novi Pazar, ali to što su ovde doživeli ostavilo ih je bez reči. Na društvenim mrežama, Vladan je podelio svoje iskustvo koje ilustruje jedinstveni duh ovog grada i njegove zajednice.
Kada je u pitanju gubitak voljene osobe, Novi Pazar pokazuje svoje pravo lice – lice suživota i poštovanja. Vladanova priča počinje tužnim povodom, ali se brzo pretvara u priču o zajedništvu i međusobnom poštovanju. “Pre tri dana je preminula majka moje supruge. Došla je sva njena rodbina iz Srbije, i ono što su videli ovde ostavilo ih je bez reči,” piše Vladan.
On opisuje kako su se automobili zaustavljali duž puta povorke, a vozači bi stajali pored svojih vozila u znak poštovanja prema pokojniku. “Komsije su nam donosile ručak i večeru, što je za njih bilo nezamislivo,” dodaje on.
Ovakvi gestovi nisu samo pokazatelj kulture i tradicije Novog Pazara, već i dokaz da se u ovom gradu ceni multikulturalizam i međusobno poštovanje. Vladan ističe da je ovo muslimanski običaj, ali da su ga komšije primenile specijalno za njegovu porodicu, što je izazvalo dodatno divljenje njegove rodbine iz Srbije.
Vladanova zahvalnost i ponos zbog iskazane podrške i poštovanja su jasni. “Ovo pišem iz čiste sreće i ponosa, i da se pohvalim i zahvalim… Moj Pazar…,” zaključuje on svoju objavu na društvenim mrežama.
Priča o Vladanovom iskustvu u Novom Pazaru potvrđuje da su u ovom gradu suživot i multikulturalnost ne samo mogući, već su i duboko ukorenjeni u svakodnevnom životu. Njegov post je brzo postao viralan, promovišući Novi Pazar kao primer zajednice koja živi u harmoniji bez obzira na etničke ili religijske razlike. Ovaj grad, stoga, ostaje primer kako multikulturalnost može obogatiti društvo, čineći ga otpornijim i bogatijim na svakom koraku.
Pre tri dana preminula je majka moje supruge. Došla je sva njena rodbina iz Srbije, i ono što su videli ovde ostavilo ih je bez reči. Dok je išla povorka, automobili koji su se našli na njenom putu bi stali, a vozači bi pored svojih automobila stajali i na taj način pokazali svoje poštovanje prema pokojniku. Komšije su nam donosile ručak i večeru, što je za njih bilo nezamislivo. Danas zovu i pitaju kakav je to običaj, i da li se to radi uvek ili je to bilo samo za mene. Običaj je, kažem, muslimanski, ali je bio samo za mene. Ovo pišem iz čiste sreće i ponosa, da se pohvalim i zahvalim… Moj Pazar… Preuzeto sa profila Bnaaana Bokwha, prijatelja ovog grada i naroda uopšte. Ovakve komšije, budimo primer suživota i multikulturalnosti.
