Join our community of SUBSCRIBERS and be part of the conversation.
To subscribe, simply enter your email address on our website or click the subscribe button below. Don't worry, we respect your privacy and won't spam your inbox. Your information is safe with us.
U šokantnom incidentu koji se odigrao nakon meča na prestižnom teniskom turniru u Rimu, najbolji teniser sveta, Novak Đoković, bio je žrtva napada kada je flašom punom vode pogođen u glavu. Incident se desio dok je Đoković delio autograme fanovima na izlasku sa centralnog terena Foro Italiko.
Đoković, koji je upravo zabeležio pobedu nad Francuzem Korentanom Muteom, zatečen je nečekivanim udarcem. Iz publike je poletela flaša koja ga je direktno pogodila u teme, usled čega je srpski as pao na kolena, vidno u bolovima i sa krvavom ranom na glavi.
Detalji oko motivacije i identiteta osobe koja je bacila flašu još uvek nisu poznati. Organizatori turnira i lokalne bezbednosne snage trenutno pregledaju snimke nadzornih kamera u pokušaju da identifikuju počinioca ovog napada. Pogledajte video ispod teksta.
Studenti poslednje dve godine osnovnih akademskih i integrisanih studija u Srbiji imaju priliku da svoje obrazovanje obogate kroz praksu u državnim organima i javnim službama, počev od 3. juna 2024. godine. Ova prilika dolazi sa mesečnom naknadom od 15.000 dinara, objavljeno je u Službenom glasniku.
Praksa će trajati tri meseca i namenjena je studentima sa najboljim prosekom na univerzitetima čiji je osnivač Republika Srbija, uključujući univerzitete u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, i Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Ovaj program ne samo da pomaže studentima da steknu praktično iskustvo, već i da zarade dok uče.
Detalji programa uključuju minimalni broj sati koje studenti treba da provedu na praksi svake nedelje, kao i spisak institucija koje učestvuju u programu. Ministarstvo prosvete će na osnovu predloga zaključka Vlade utvrditi sve potrebne uslove, uključujući model ugovora o obavljanju prakse i spisak kvalifikovanih studenata.
Naknada za praksu ne obuhvata porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, što je dodatna prednost za studente. Ovo je izuzetna prilika za studente da unaprede svoje veštine i povežu se sa potencijalnim poslodavcima u javnom sektoru, čime se otvaraju vrata za buduće profesionalne mogućnosti.
Zainteresovani studenti treba da se obrate svojim fakultetima za više informacija o procesu prijave i potrebnim dokumentima. Deadline za prijavu će biti objavljen uskoro, a univerziteti će dostaviti spiskove najboljih kandidata Ministarstvu prosvete na dalje postupanje.
Ovaj program predstavlja sjajnu priliku za studente koji žele da iskoriste svoje akademske sposobnosti i steknu praktično iskustvo, što je ključni aspekt u njihovom profesionalnom razvoju.
Studentske demonstracije koje su započele na Univerzitetu Columbia u Sjedinjenim Američkim Državama, usmjerene protiv izraelskih napada na Gazu, prerasle su u globalni pokret, sa evropskim univerzitetima kao novim epicentrom podrške Palestini. Od Kopenhagena do Helsinkija, studenti su izašli na ulice, pokazujući snagu i jedinstvo u podršci Palestincima.
Demonstracije su prerasle u međunarodni fenomen nakon što je Izrael nastavio s vojnim operacijama u Rafahu, uprkos navodnom pristanku Hamasa na prekid vatre. Ova odluka izraelskih vlasti naišla je na oštru kritiku globalne studentske zajednice, koja je odgovorila organizovanjem protesta na brojnim univerzitetima širom Evrope.
Posebno su značajne demonstracije na Univerzitetu u Helsinkiju i Kopenhagenu, kao i na mnogim univerzitetima u Velikoj Britaniji, gdje su studenti izrazili solidarnost s Palestincima kroz različite oblike protesta. Na Konferenciji rektora španskih univerziteta (CRUE) donesena je odluka o prekidu odnosa s izraelskim obrazovnim institucijama koje su ocijenjene kao one koje ne doprinose miru.
Španija je posebno bila aktivna, s velikim protestima na Univerzitetu u Valensiji, koji su započeli 29. aprila, te u drugim regijama kao što su Baskija, Navara, Aragona, Andaluzija i Katalonija, gdje profesori i administrativno osoblje otvoreno podržavaju studente.
Protesti su se proširili i na Švicarsku, s aktivnostima na univerzitetima u Ženevi i Lozani, dok je u Austriji zabeležena oštra policijska intervencija tokom demonstracija na Univerzitetu u Beču. Nizozemska nije ostala imuna na ove događaje, s demonstracijama koje su započele 6. maja na Univerzitetu u Amsterdamu, a zatim su se proširile i na Univerzitet u Utrechtu.
Ovi događaji ne samo da su pokazali globalnu solidarnost studenata s Palestincima, već su i istakli važnost studentskog glasa u globalnim pitanjima pravde i mira. Demonstracije su jasno pokazale kako se studentska zajednica može ujediniti preko granica u potrazi za pravednijim svetom.
Na Pešterskoj visoravni, u senci napuštenih kuća i zaboravljenih polja, život tiho pulsira u ritmu koji odoleva vremenu. U Melaju, kao i u drugim selima visoravni, retko se čuje dječji smeh ili zvuk modernih mašina. Ovde mirišu na tišinu i čežnju, začinjenu pričama o boljem životu negde daleko, u belom svetu.
“Omladina ne želi da se muči kao što su to činili naši roditelji. Traže nešto više, nešto lakše,” objašnjava Muzafer Caković, stočar iz Melaja. I dok mladi odlaze u potrazi za novim mogućnostima, stariji stanovnici ostaju čuvajući tradiciju koja se održava na granici opstanka.
Stočarstvo, nekada stub ekonomije ovog kraja, danas je posao za hrabre i uporne. “Može se živeti od stočarstva, samo treba biti pametan i raditi s ljubavlju,” kaže Caković. Uprkos izazovima, on veruje da je život u Melaju, sa svežim vazduhom i prostranstvima koja nude mir, daleko bolji od onog u urbanoj vrevi, čak i u bogatoj Nemačkoj.
Kako dani prolaze, Pešterska visoravan ostaje utočište za one koji cene jednostavnost i autentičnost života povezanog sa prirodom. Za njih, ovca nije samo životinja, već simbol otpora i dostojanstva u svetu koji se neprestano menja. Pogledajte video ispod teksta.
U Novom Pazaru, u Kulturnom centru, održava se dvodnevni međunarodni naučni skup posvećen Bošnjacima i njihovoj ulozi u društveno-političkim procesima od 1991. godine do danas. Skup je okupio 32 predavača iz zemalja regiona, uključujući profesore, analitičare i autore koji razmatraju historijsku genezu, identitet i političku misao Bošnjaka, kao i njihove veze sa Bosnom i Sandžakom.
Tema skupa, organizovanog u okviru obilježavanja Dana bošnjačke nacionalne zastave, fokusira se na proučavanje uticaja društveno-političkih promena na prava i položaj Bošnjaka u Sandžaku, Srbiji i Crnoj Gori. Predavači će razmatrati i novije pristupe u borbi za prava Bošnjaka, koristeći pravne mehanizme i kontekst evropskih integracija.
Predsjednica Bošnjačkog nacionalnog vijeća u Srbiji naglasila je značaj suočavanja s prošlošću i izgradnje perspektiva koje gledaju u budućnost, ali i podsjetila na patnje Bošnjaka tokom 90-ih godina. Predsjednik Bošnjačkog vijeća u Crnoj Gori pozvao je na nastavak borbe za pravdu i priznanje krivice za zločine protiv Bošnjaka.
Konferencija će kulminirati prijemom učesnika i dodjelom nagrada na literarnom konkursu, s ciljem promovisanja bošnjačke kulture i historije.
SJENICA – Sanel Prašović iz Sjenice doživio je šok kada je otkrio da mu je komšija srušio dio kuće u izgradnji na Fekovića brdu, optužujući ga za ozbiljno kršenje ljudski i komšijskih odnosa.
Incident koji je zahvatio ovo sjeničko naselje dogodio se usred bijela dana, a Prašović, otac troje djece i obolio od epileptičkih napada, stao je pred medije s apelom za pravdom.
“Vidite narode, je li ovo za osudu tešku, da se nekome početa kuća ruši od strane [inicijali osobe]”, izjavio je Prašović.
Prašović dalje navodi da nije došao na očevinu i djedovinu komšije da bi razarao, već da gradi svoj dom.
“Nisam došao na njegovu očevinu i djedovinu da razaram na mom gradilištu on i njegovi ukućani”, objašnjava Prašović, koji osim građevinskog problema ističe i probleme sa svađama, lopovlukom i, kako kaže, bezobrazlukom.
Prašović je pozvao medije i lokalne vlasti da obrate pažnju na njegov slučaj, izražavajući nadu da pravda neće izostati, ostaje da se vidi kako će se ovaj građevinski spor riješiti i koje će korake poduzeti relevantne institucije kako bi se osigurala pravda i mir u Sjenici.
Javni odgovori na incident rušenja kuće u Sjenici
Incident rušenja dijela kuće u izgradnji u Sjenici, koji je prema tvrdnjama vlasnika Sanela Prašovića izvršio njegov komšija, izazvao je brojne reakcije na društvenim mrežama, pokazujući duboke podjele i snažne emocije u zajednici.
Reakcije građana variraju od podrške Prašoviću do kritičkih osvrta na moguću nelegalnu gradnju. Rifko Baltić izrazio je podršku Prašoviću, sugerirajući da je “junaštvo na sirotinju” neopravdano, ali upozorava da i siromašni mogu ostati “fukara”. Fahreta Prašović pozvala je na pravdu, naglašavajući da bi počinioci trebali biti kažnjeni i nadoknaditi štetu.
Selma Granulo ističe da bi se takvi incidenti trebali rješavati na sudu, osuđujući postupke kao bezobrazluk. Mehmed Baltić postavlja pitanje o legalnosti gradnje, dok Enver Kurtović i drugi korisnici pozivaju na angažovanje policijskih i pravosudnih organa. Zemina Zornić i Besim Muratović izražavaju zaprepaštenje i moralnu osudu, vjerujući da “Bog sve vidi i čuje”.
“Vidite narode, je li ovo za tešku osudu da se nekome početna kuća ruši od strane Muhedina Muhovica iz Sugubina? Nisam došao na njegovu očevinu i djedovinu da mi on i njegovi ukućani razaraju moje gradilište. To su ljudi koji su naselje raselili svađom, lopovlukom i bezobrazlukom. Molim sjeničke novine da ovo vide, da samo znaju o čemu se radi. Ovo se ne pamti nikada u 21. veku, ovakav bezobrazluk. Bog neka čuva onoga ko tebe čuva, dumanin neka ti ne dođe pred vrata…”-Napisao je Sanel Prašović
Gradačac, BiH – U naselju Vida 2 u Gradačcu, u kući na adresi Ulica 6. bataljona, dogodila se stravična tragedija koja je potresla lokalnu zajednicu. Halida Mujedinović (63), dugogodišnja stanovnica Gradačca, brutalno je ubijena u svojoj kući. Prema izjavama iz policije i izvještajima, Halida je nađena mrtva u svom krevetu, a kao glavni osumnjičeni za njeno ubistvo navodi se njen suprug, Refik Mujedinović (69).
Refik Mujedinović, nakon što je, kako se sumnja, ubio svoju suprugu, vratio se u svoje rodno mjesto Srebrenik, gdje je izvršio samoubistvo vješanjem. Ova porodična tragedija dodatno je potresla obitelj i prijatelje, a ujedno je otvorila mnoga pitanja o uzrocima i okolnostima koje su doveli do ovog nemilog događaja.
Danas u 14:30, dženaza Halide Mujedinović održana je na lokalnom mezarju Meškino Brdo, gdje su se okupili rodbina, prijatelji i komšije da joj odaju počast. U znak protesta od tragičnih događaja, na smrtovnici je Halida Mujedinović navedena s prezimenom Smajić, što je, kako se pretpostavlja, odluka njene djece kako bi je odvojili od sjećanja na tragičan kraj koji joj je suprug nametnuo.
Na prostranim zelenim poljima Pešterske visoravni, nedavno je zabilježen nevjerovatan prizor koji oduzima dah. Konj, čvrste građe i snažnog karaktera, uspješno je vukao tri kubika drveta, ostavljajući za sobom impresivan trag snage i izdržljivosti.
Ovaj događaj nije samo pokazatelj fizičke sposobnosti konja, već i odraz duboko ukorijenjene tradicije ovog kraja. Na Pešteru, konji nisu samo životinje; oni su dio porodice, ponos zajednice i ključni učesnici u održavanju načina života koji odolijeva vremenu.
Prisutni su s divljenjem posmatrali kako ova plemenita životinja, vođena rukom svog vlasnika, prelazi preko mekih travnatih površina, demonstrirajući zajednički duh i saradnju koja se prenosi generacijama. Ovaj prizor nije samo dokaz snage, već i simbol izdržljivosti i sposobnosti prilagođavanja koje karakterišu stanovnike Peštera.
Događaji poput ovog su važni; oni ne samo da čuvaju historiju i kulturu, već i podstiču mlađe generacije da cijene i nastave tradicije koje definiraju sandžački identitet i zajedništvo. Na Pešteru, snaga i tradicija idu ruku pod ruku, a konj koji vuče drveta postaje živi simbol te neuništive veze, video snimak pogledajte ispod teksta.
Fizičko i seksualno zlostavljanje u školi: Porodica tvrdi da je slučaj zataškavan
Jedanaestogodišnja devojčica iz sela Toponica kod Malog Crnića trpela je fizičko nasilje od svojih vršnjaka od početka školske godine. Majka je više puta prijavljivala incidente školi, ali odgovor je bio da su to “dečja posla”. Međutim, situacija je eskalirala 28. marta kada su, prema prijavi roditelja policiji, dečaci pokušali da siluju devojčicu tokom časa fizičkog, odnosno skinuli joj garderobu, snimali je i pretili da će snimak pokazati drugima. Porodica devojčice tvrdi da je škola pokušala da zataška slučaj i neadekvatno reagovala.
Sanel Stepanović, otac devojčice, ispričao je za N1 da je zlostavljanje njegove ćerke počelo na početku ove školske godine. Devojčica je bila izložena batinači, udarcima, šutiranju, kao i lomljenju školskog pribora. Kada je majka otišla u školu da prijavi incidente, dobila je odgovor da su to “dečja posla”. Nasilje se nastavilo, a vrhunac je bio 28. marta kada su dečaci pokušali da siluju devojčicu na času fizičkog.
Roditelji su saznali za ovaj užasan incident od direktorke škole, koja im je pokazala snimak. Devojčica nije odmah prijavila šta se desilo zbog pretnji da ne sme ni roditeljima ni bilo kome drugom reći o incidentu. Nakon što su roditelji uporno insistirali, policija je pokrenula istragu, ali su na kraju slučaj zatvorili. Roditelji su se obratili Centru za socijalni rad i Ministarstvu prosvete, tražeći pravdu.
Policija je podnela krivičnu prijavu protiv dečaka, ali je tužilaštvo moralo da je odbaci jer su dečaci mlađi od 14 godina i ne podležu krivičnoj odgovornosti prema zakonu. Advokat porodice, Miodrag Tadić, ističe da postoji mogućnost pokretanja krivičnog postupka protiv roditelja dečaka za zapostavljanje i zlostavljanje maloletnog lica.
Očajni roditelji su se obratili i sudu i sudskoj medicini, tražeći pravdu za svoju ćerku koja je pretrpela nezamislivo nasilje. Njihova borba za pravdu još traje, a nadležni organi moraju hitno reagovati kako bi se osiguralo da se ovakvi užasni incidenti ne ponove.
N1 je pokušao dobiti odgovore od nadležnih organa koji se bave ovim slučajem, ali odgovori do sada nisu stigli. Ova situacija izazvala je zgražavanje u lokalnoj zajednici i postavlja ozbiljna pitanja o bezbednosti dece u školama i odgovornosti institucija za zaštitu mladih od nasilja.
NOVI PAZAR – U Novom Pazaru prijavljena je epidemija malih boginja, što je izazvalo hitnu reakciju zdravstvenih vlasti. Zavod za javno zdravlje u ovom gradu naložio je vanrednu reviziju vakcinalnih kartona, dok su školama i vrtićima upućeni dopisi o pojačanom nadzoru.
Prvi slučaj zaraze morbile virusom potvrđen je 18. aprila kod 16-mesečnog deteta koje nije bilo vakcinisano. Usledilo je potvrđivanje infekcije kod još dvoje dece, što je dodatno uznemirilo javnost. S obzirom na pojavu zaraze i u susednim zemljama, strah od širenja epidemije raste.
Nakon što su se pojavili prvi slučajevi zaraze, preduzeto je niz mera kako bi se sprečilo dalje širenje. U Zavodu za javno zdravlje u Novom Pazaru kažu da se aktivno traže kontakti i obavlja epidemiološki nadzor nad njima. Školama i vrtićima upućen je hitan dopis zbog trenutne epidemiološke situacije, a u dopisu se navodi da je neophodno pojačati nadzor u svim obrazovnim ustanovama.
“Pojačan nadzor se pre svega odnosi na predškolskolske ustanove gde nekada roditelji dovedu i bolesnu decu, jer moraju da rade a nema ko da ih čuva. Naložili smo da sestre i vaspitači pojačaju nadzor nad decom i da ukoliko primete bilo kakve simptome bolesti obaveste o tome roditelje i dete vrate kući. Roditeljima da sugerišu da dete odvedu kod svog izabranog lekara”, kaže za Euronews Srbija dr Samra Ljajić, epidemiološkinja ZZJZ u Novom Pazaru.
Euronews/Enes Radetinac
U Novom Pazaru je prijavljena epidemija malih boginja, nakon što su morbile potvrđene kod troje dece. Zavod za javno zdravlje u Novom Pazaru naložena je vanredna revizija zdravstvenih (vakcinalnih) kartona, zdravstveni radnici pozivaju roditelji čija deca nisu vakcinisana MMR vakcinom da to učine.
Nakon što su se pojavili prvi slučajevi zaraze, preduzeto je niz mera kako bi se sprečilo dalje širenje. U Zavodu za javno zdravlje u Novom Pazaru kažu da se aktivno traže kontakti i obavlja epidemiološki nadzor nad njima. Školama i vrtićima upućen je hitan dopis zbog trenutne epidemiološke situacije, a u dopisu se navodi da je neophodno pojačati nadzor u svim obrazovnim ustanovama.
Kod još dvoje dece izrasta četiri i šest godine potvrđene su morbile ovih dana. Deca nisu vakcinisana, a oba slučaja su prijavljena od Dečjeg odeljenja u Novom Pazaru, gde su i lečena. Dete predškolskog uzrasta tokom praznika bravilo je u Bosni i Hercegovini i njemu je zaraza morbilama potvrđena u privatnoj laboratoriji.
Inače, prvi slučaj malih boginja u Novom Pazaru potvrđen je 18. aprila ove godine. Reč je o detetu starom 16 meseci koje nije vakcinisano. Zbog druge bolesti bilo je zbrinuto u bolnici u Beogradu, a po povratku kući pojavili su se simptomi. Ponovo je vraćeno za Beograd gde je u Nacionalnoj referenoj laboratoriji u Torlako potvrđeno da ima male boginje.
Epidemiolozi izražavaju zabrinutost zbog smanjenog obuhvata vakcinacije MMR vakcinom, koja štiti od morbila, zauški i rubeole. U 2022. godini vakcinu je primilo svega 29,7% dece u Novom Pazaru, daleko ispod 95% potrebnih za stvaranje kolektivnog imuniteta.
Zdravstvene vlasti pozivaju roditelje da vakcinišu svoju decu, a uvedene su i pojačane mere epidemiološkog nadzora. Epidemija iz 2017/2018. godine, kada je zaraženo 5.800 ljudi, od kojih je 15 preminulo, služi kao ozbiljno upozorenje za potrebu brze i odlučne akcije.
