Čašić Dolac, Sandžak – U vreme kada sve više ljudi beži iz sela i okreće leđa prirodi, trojica prijatelja, Smail Mehmedović, Hido Halilović i Džemail Mehmedović, svojim životnim pričama i stavovima dokazuju da srce još uvek kuca tamo gde je zemlja mirisna, voda čista, a ljudskost neprocenjiva vrednost.

U razgovoru za naš portal, Hido Halilović, povratnik iz Moskve, priča da se nakon više od tri decenije života u inostranstvu vratio na svoje ognjište jer je “Čašić Dolac lepši od Moskve”. Tu je proveo detinjstvo, kao čobanin na prostranstvima Pešterske visoravni, i baš na tim livadama su se, kako kaže, igrala kola i rađala prva prijateljstva.

• – „Od 1975. godine imam kuću u Pazaru, ali čim padne prvi sneg, ovce prodam i vraćam se u grad. Na selu boravim od 1. maja do Mitrovdana. Ovdje je duša!“, kaže Halilović.

Njegova sećanja su živa – od dana kada su čuvali po 30 ovaca i igrali se svirajući frule, do pogleda s visoravni koji se pruža do Hajle, Prokletija i Mokre Gore. Voda iz sela je, kako kaže, “najpitkija na svetu”, a izvor koji koriste još je dar njihovog oca, Hilme Larametele.

• – „Allah nam je dao zdravlje, porodicu i vjeru. Moj sin je imam na Hadžetu, a ja sam bio imam 32 godine – 12 u Kruševu, 20 u Jermišu“, priča ponosno.

Njegova majka, iako nepismena na latinici, znala je arapsko pismo i učila Kur'an, učila je od mula Amira i mula Rama. To je, kaže, bila njihova škola, i duhovni temelj.

• – „Moji amidže su svi bili porodični ljudi, na pravom putu. Vejsel, Mujko, Selim i moj otac Hilmo. I svi sinovci danas žive čestito – sin Hidajet radi s plastikom, Nihad Buco vozi robu za Crnu Goru“, navodi.

Kada bi mogao da premota život unazad, Hido kaže da nikada ne bi napustio Dolac.

• – „Ne bih išao ni u Pazar, ni u Tutin, ni u Beograd. Počeo bih s volovima, pa traktor, i ostao tu gde mi srce pripada. Ljudi ovde još znaju za stid, sram i poštovanje. Takva savest se ne viđa više često.“

Priroda nije blaga – zime su surove, a vukovi i medvedi sve bliži. Ali upravo to traži karakter.

• – „Ovdje ništa nije za slabiće. Moraš da imaš volju, snagu, i fokus na život. Zato ja nikada nisam imao vremena za gluposti. Rad u bašti, koke, jaja, košenje, vuča drva – dan ti prođe, a ti zadovoljan“, zaključuje Halilović.

Njegova filozofija je jednostavna: „Ko nije slobodan, ne bavi se glupostima. Živi svoj život, ne gledaj tuđi. I biće ti – ekstra.“

U ovom komadiću Sandžaka, među pitkom vodom, poštovanjem i porodičnim vrednostima, i dalje žive ljudi koji svedoče da se sreća ne meri gradovima, nego spokojem u grudima i čestitim životom na svom ognjištu. Pogledajte tv prilog ispod teksta.

Čašić Dolac, SANDŽAK – Nakon više od tri decenije provedenih u Rusiji, od toga najveći dio u Moskvi, Hidajet Hido Halilović se vratio u svoje rodno selo Čašić Dolac, gdje danas živi mirnim i zdravim životom, okružen prirodom, životinjama i – kako sam kaže – pravim ljudima.

• „Bio sam u Moskvi 32 godine. Obišao sam i Njemačku, Slovačku, Češku, skoro cijelu Evropu. Ipak, ništa se ne može porediti s mojim zavičajem“, priča Hido. Povratak u selo za njega je bio mnogo više od promjene adrese – bio je to povratak životu.
• “Kad sam došao, nosio sam kesu punu tableta – za pritisak, šećer, stres. Danas je ta kesa u smeću. Ovdje je sve drugačije – zrak, voda, mir. I ne znam šta je dosada ili nervoza,” kaže Halilović, koji dan danas vodi aktivan život sa 62 godine.

Kaže da je najljepši dio života upravo sada, iako mnogi misle da su mladalačke godine najvrijednije. „Danas uživam više nego kad sam bio mladić. Svaki grm, svako drvo ovdje ima svoju vrijednost. Ovdje se dišem punim plućima.“

Hido nije samo zaljubljenik u prirodu, već i u životinje. Dva psa je doveo čak iz Rusije, prešavši više od 6.000 kilometara. Koke i ptice koje s njima spavaju, kaže, dijele njegov dom i njegovu pažnju. „Za mene životinje nisu samo životinje – one zaslužuju mnogo ljepše ime. One osjećaju, vole, i vraćaju tu ljubav.“

Na pitanje čime se bavio u Rusiji, Hido odgovara da je imao građevinsku firmu u Moskvi. „U početku sam radio sve i svašta, ali kako to obično biva kod nas Sandžaklija – brzo se snađemo. Život nas je naučio borbi, i to je naša snaga.“

Danas živi na 1.100 metara nadmorske visine, na padinama planine iznad sela. „Zlatibor, Kopaonik, sve sam ih obišao, ali ovdje mi je ljepše. Umjerenija klima, plodna zemlja, čista voda i voće koje se ne prska – to je pravo bogatstvo.“

Njegov dan počinje rano i traje – prekratko. „Meni se čini da dan traje dva sata. Uvijek sam u pokretu, uvijek zauzet. Životinjama mora biti udobno. Nije mi važno koliko zaradim – nekad nula, nekad nešto sitno, ali zadovoljstvo mi je najvažnije.“

S osmijehom i smirenošću, Hido Halilović šalje jasnu poruku: „Treba vremena da čovjek sazri i shvati da je najveće bogatstvo – mir i zavičaj. A Čašić Dolac? On je, za mene, ljepši i od Moskve.“ Pogledajte tv prilog ispod teksta.