Hapšenje Veljka Belivuka – Velje Nevolje izazvalo je tektonske poremećaje ne samo u srpskom društvu, već i u redovima vlasti. Društvo je odavno očekivalo takav ishod, imajući u vidu informacije koje su o Nevolji godinama izlazile u javnost. Delovi vlasti su, međutim u čudu, imajući u vidi činjenicu da je pomenuti bio “njihov”.
Uspon Velje Nevolje nekako je paralelan sa usponom Srpske napredne stranke. Ova uzajamna paralela je ovekovečena sa mnogobrojnim dokazima, ali godinama je branjena, čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao u njoj. Na njegovoj inauguraciji su Veljini hajduci hrabro “čistili” prostor oko zgrade Skupštine Srbije od neželjenih elemenata. Sličan, ali još prljaviji i agresivniji posao obavljali su letos na istom mestu, kada su održani protesti protiv najavljenog zaključavanja Beograda zbog koronavirusa.
Svi oni, članovi Veljine grupe, dokumentovani su i opservirani u ono malo nevladinih medija, ali sve je to bio jalov pokušaj da se raskrinkaju. Nije imao ko da to vidi, čuje i da deluje. Zabeležen je i snimak Velje Nevolje i njegovih “ortaka” sa maskom na licu ispred Skupštine. Uživali su podršku vlasti i mogli su da rade šta su hteli. Nebo im je bilo granica.
Ko je bio za stolom u Banjoj Luci
Sakriveni iza jedne od navijačkih grupa Fudbalskog kluba Partizan, bavili su se sa svime sem iskrenim navijanjem za svoj klub. Što je najvažnije, bili su ortaci sa predsednikovim sinom Danilom. U grupi navijača koji su gledali utakmice Srbije na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. godine kamera je zabeležila Danila u jednoj grupi gde su svi imali iste majice zajedno sa sada uhapšenim članom Veljine grupe Borisom Karapandžićem.
Na jednoj fotografiji Danilo Vučić sedi za stolom sa još 12 osoba, među kojima su Aleksandar Vidojević, zvani Aca Rošavi, i Nemanja Srećković, članovi nasilne huligansko-kriminalne skupine “Janjičari“ , od kojih su nastali Veljini “Principi”. Za stolom su, kako se vidi na fotografiji, sedeli i Zvezdan Terzić, generalni direktor Fudbalskog kluba Crvena zvezda, Igor Dodik, sin člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika, i Vuk Radivojević, direktor u Košarkaškom klubu Igokea iz Laktaša. Fotografija je nastala u Banjaluci, gde je proslavljen Dan bh. entiteta Republika Srpska.
Iako je okoreli navijač Crvene zvezde, mladi Danilo voli da gleda utakmice u društvu “Janjičara” i “Principa”. Tako je jednom prilikom u nekom beogradskom kafiću gledao neki meč zajedno sa pomenutim Acom Rošavim, koji se smatra jednim od najbližih saradnika Velje Nevolje i koji se ne nalazi među uhapšenim članovima ove kriminalne grupe.
Uska povezanost s’kavačkim klanom’
Vučićeva nevolja je ta što je morao da brani svog sina i Nevoljine drugare. Sve ove slike i snimke komentarisao na taj način da se njegov prvenac tu našao slučajno ili da ne vidi ništa strašno što gleda utakmicu sa momcima koji su osumnjičeni za nekakve tuče, a ne teška krivična dela. Vučić je išao toliko daleko da je na pojavu fotografija njegovog sina sa pomenutim kriminalcima odgovorio sa: “Pa, šta?!” Ovakav odgovor je potvrdio pričom da i on ima zajedničke fotografije sa Draganom Đilasom, koji je “najgori kriminalac od svih”.
Bez obzira na besmislenu odbranu svog sina, Vučić sada ima problem, jer je svima jasno da je uhapšena ekipa bila u odličnim odnosima sa njegovom vlašću, kao i sa ljudima iz njegovog neposrednog okruženja. S druge strane, ova grupa je usko povezana sa “kavačkim klanom”, za koji se tvrdi da ima podršku vlasti i u Srbiji, i u Crnoj Gori.
Reklama
I šta se to onda desilo pa da Velja Nevolja “padne”? Retki su ljudi u Srbiji koji to znaju. Verovati da se radi o čvrstoj odluci Srbije da se razračuna sa kriminalom je naivno. Jedno od objašnjenja za ovaku reakciju vlasti, koja je, da se razumemo, pohvalna, jer su opasni kriminalci stavljeni iza rešetaka, jeste i to da su Velja i ekipa preterali, i to u svemu. Sve se glasnije priča da je oko Nove godine Velja Nevolja išamarao Danila u jednom od beogradskih klubova, što mu je svakako jedna od grešaka koje se ne opraštaju.
Snajperska puška za ubistvo predsjednika
U nevolji su sada svi oni predstavnici vlasti koji su iz ovog ili onog razloga bili u kontaktu sa ovom grupom, a mora da su bili s obzirom na “poslove” koje su obavljali za srpsku vlast. I naravno da je Vučić u nevolji, ne samo zbog Nevolje, već i afere “Jovanjica”, koja sada vidno gubi primat nad ovom pričom.
S tim u vezi, Vučić ne bi bio ono što jeste da ne zamenjuje teze i ne iskoristi ovu situaciju za svoju promociju. O “Jovanjici” i umešanosti državnog vrha u celu ovu aferu se sve manje govori, a sve više o tome kako je Velja Nevolja hteo da ubije predsednika Srbije. O tome govore svi, od najbližih zvaničnih i nezvaničnih saradnika predsednika Vučića. Snajperska puška, pronađena u jednom od Veljinih štekova, glavni je dokaz. Takva puška, o kojoj govore Vučićevi saborci, ne koristi se za uklanjanje kriminalaca, već, kako oni tvrde, Vučića.
Sada se Veljina grupa podiže na najvišu lestvicu kriminalne hijerarhije, jaču čak i od Zemunskog klana. Upravo je to potrebno Vučiću da bi se otklonila priča o povezanosti kriminalaca sa njegovom vlašću. Svi oni su opsednuti pričama o atentatu i omalovažavanju onog pravog atentata u kojem je ubijen premijer Zoran Đinđić. Navodno je osujećen plan da se likvidira predsednik Srbije prilikom nedavnog otvaranja spomenika Stefanu Nemanji, kada ga je čuvalo čak 850 policajaca.
Ostala je i afera ‘Jovanjica’
Kako sada optuživati Vučićevu vlast sa saradnju sa Veljom Nevoljo, kada mu je glava ugrožena od tog istog navijača i kriminalca. Sve je sada podređeno toj priči i na taj način se glorifikuje akcija u kojoj je uhapšena jedna navijačka grupa koja je imala punu podršku ne samo vlasti, već i mnogih drugih struktura u društvu. Jednim udarcem je dve muve sredio. Em je uhapšena opasna kriminalna grupa, em nije u redu da se govori o pomešanosti vlasti sa njom, jer je ugrožena bezbednost predsednika države. Bez obzira na sve to, nevolje su tu i ostaju, naročito “Jovanjca”.
Država koja je dozvolila sebi da premijer bude bukvalno streljan ne sme da se ovako ponaša sa pretnjama po bezbednost najviših državnih funkcionera i da ih olako koristi u svrhe marketinga. Upravo zbog toga što se radi o osetljivoj priči, niko, pa ni predsednik Srbije, ne bi trebalo da se na ovakav apsurdan način ponaša prema ovoj priči bez obzira na rejting, što sa velikim elanom čini. Ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog pijeteta prema ubijenom premijeru Đinđiću.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
IZVOR : AL JAZEERA
